Lekovita svojstva gljiva

Proučavanje lekovitih svojstava gljiva je skorijeg datuma, bar kada je u pitanju naša zapadna civilizacija.

Japancima su ta lekovita svojstva poznata 2.000 godina. Najnovija istraživanja koja se danas sprovode u Japanu, SAD, Rusiji i Kini pokazuju da su gljive izuzetno bitan faktor u podizanju imuniteta u organizmu sisara.

Sve vrste gljiva, koja danas nauka svrstava u lekovite, imaju izrazito anti-bakterijsko, anti-virusno, anti-kancerogeno svojstvo.

Sva nabrojana svojstva gljivama daju supstance koje gljiva sama stvara kao što su: polisaharidi, triterpeni, tritenpenoidi, razne kiseline (npr. ganodermna kiselina) ß-glukan, vitamini, alkaloidi. Tokom nekoliko poslednjih decenija XX veka, vršena su mnoga naučna istraživanja vezana za lekoviti učinak gljiva na ljudski organizam. To dejstvo je preventivnog i kurativnog karaktera.

Gljive kao reducenti imaju značajnu ulogu u prirodi. Razlažući organsku materiju, one dolaze u neposredni kontakt sa mnogim otrovima, koji su za žive organizme veoma opasni. Gljive su stvorile odbrambene mehanizme protiv mnogih otrova iz prirodnog okruženja u kome se nalaze, jer jedino tako mogu uspešno da ostvare svoju ulogu koju imaju u živom svetu. Na izvestan način, one su zaštitnici života.

Gljive imaju izrazito antioksidativno dejstvo

U prirodi, razlažući organsku materiju, a pre svega drvenaste otpatke, gljive se sreću sa velikim količinama slobodnih radikala. Danas nauka zna da su slobodni radikali, kojih ima u svakom organizmu, odgovorni za mnoge procese starenja i bržeg propadanja tih organizama. Dok razlažu lignin iz drveta, gljive se bore sa tim slobodnim radikalima i fenolnim jedinjenjima na koje se lignin raspada. Da bi opstale i izvršile svoj zadatak čistača prirode, gljive su razvile specifićnu odbranu svog organizma od raznih toksina i slobodnih radikala. Kada ljudi i životinje konzumiraju gljive, one takodje deluju kao čistaći njihovog organizma. Imaju izrazito antioksidantno dejstvo i inhibiraju slobodne radikale.

Antibakterijsko i antivirusno dejstvo

Antibakterijsko dejstvo gljiva zasniva se na proizvodnji antibiotika koji su najčešće sekundarni metaboliti. Gljive blokiraju razvoj bakterija antibioticima, što je posebno važno u vreme kada bakterije pokazuju rezistenciju na postojeće hemijski sintetisane antibiotike. Antivirusno delovanje gljiva ogleda se u tome što one podstiču naš organizam da stvara interferon koji je osnovna materija za borbu protiv virusa.

Gljive pre svega leče ljude tako što podstiću organizam da sam razvija odbranu. Posebno je važno dejstvo polisaharida iz gljiva, svojom veličinom i oblikom liče na one koji se nalaze u ćelijskoj membrani bakterijske ćelije. Usled toga ih imuni sistem prepoznaje kao antigene i počinje da stvara antitela. Pri tom polisaharidi iz gljiva nemaju štetno dejstvo na organizam, a stvorena antitela se veoma uspešno bore protiv patogenih bakterija koje nas redovno napadaju. Gljive igraju važnu ulogu u podizanju imuniteta organizma.




Gljive imaju takodje značajnu ulogu u borbi protiv najčešćih oboljenja savremene civilizacije. Mi danas živimo ubrzano u stresnim uslovima, ubrzano, hranimo se nepravilno i nedovoljno smo fizički aktivni. To dovodi do sve učestalije pojave kardiovaskularnih oboljenja, povišenih masnoća u krvi, dijabetesa, slabe cirkulacije, arterioskleroze. Materije koje se nalaze u gljivama sposobne su da za sebe vežu razne toksine i štetni LDL-holesterol i time omoguće čićenje naših arterija i čitavog organizma. One poboljšavaju cirkulaciju krvi, imaju diuretska svojstva i deluju regenerativno na naše ćelije. Osim prethodno navedenih, važan sastojak gljiva je polihidroksilni alkohol manitol izomer sorbitol. Zajedno sa glukozom manitol i sorbitol deluju kao diuretici. Manitol deluje na otekline na mozgu (aneurizme), na povišen pritisak u mozgu i povišen očni pritisak. Manitol se nalazi u svim vrstama gljiva. Inaće se u zvaničnoj medicini primenjuje kod lelenja šloga – izliva krvi u mozak.

Čudesna moć polisaharida

U gljivama iz roda Ganoderma nalaze se heteropolisaharidi, hetero-ß-D-glukani koji sadrže ß(1-3)-D- glukan, čija je monomerna šećerna komponenta glukoza. Njihovi proteinski kompleksi imaju izraženu antikancerogeno dejstvo.

Polisaharidi su izgradjeni od velikog broja molekula – do nekoliko miliona i tako veliki broj otežava apsorpciju od strane ljudskog organizma. Da bi se olakšala apsorpcija treba smanjiti njihov broj a korišćenjem vitamina C sa reishijem se upravo to i postiže.

Polisaharidi prelaze u oligoglukan koji ima manji broj molekula i ljudski organizam lako absorbuje. On stimuliše pokretanje imunog sistema u našem telu. Makro – tipovi velikih ćelija mogu ugušiti bilo koji strani organizam (strano telo). One nisu aktivne kada telo normalno funkcioniše, ali u prisustvu stranih organizama (npr. bakterije), postaju veoma aktivne i vrše agresiju na bakterijske čestice. Bela krvna zrnca u krvotoku nose u sebi odbrambeni sistem protiv bolesti, ali ona nisu efikasna kod hroničnih slučajeva ili malignih tipova kada u tom momentu limfociti preuzimaju drugu liniju odbrane. Ne uspevši u tome poslednja linija odbrane će biti makrofage. One su kao uspavani lav koji je iznenada probuđen i sprema se da neizostavno napadne bilo koga. Sposobne su da očiste bilo koji strani organizam i tako uništavaju i ćelije raka. Pod mikroskopom, makrofage su 10 puta manje od ćelija raka pa ipak imaju sposobnost da unište i nove ćelije raka. Na osnovu ovoga možemo da razumemo njihovu neprocenjivu vrednost za ljudski organizam. Medjutim, makrofage ne mogu lako da se aktiviraju. Otkriveno je da su nagomilani (spojeni) atomi odgovorni za aktiviranje makrofaga, a ganoderma sadrži materiju za proizvodnju ovih nagomilanih atoma.