Tu smo na raskršću
korak teži od nebesa.
Ko slepi putnici
koje niko i ne čeka.
Sad se kaju majevi,
snežne zore i nemiri,
pitaju zašto smo ih
uopste budili.
Ne mogu zaspati
u toj kući od snegova,
ni više ljubiti
tvoje usne od pelina.
Kad kiša prestane
tuđi san ćes obviti.
Na mojim ženama
neka druga će ostati.
Kerber, Na raskršću
Нема промена старога краја. Носталгија срце пара…
На слици све исто ко’ пре 30 зима. Хвала што си је забележио.
Gde si Ero, javi se 🙂