Tu smo na raskršću
korak teži od nebesa.
Ko slepi putnici
koje niko i ne čeka.
Sad se kaju majevi,
snežne zore i nemiri,
pitaju zašto smo ih
uopste budili.
Ne mogu zaspati
u toj kući od snegova,
ni više ljubiti
tvoje usne od pelina.
Kad kiša prestane
tuđi san ćes obviti.
Na mojim ženama
neka druga će ostati.
Kerber, Na raskršću