Nakon smrti majke dvorišni stan, od 20 kvadratnih metara je ostavinskom raspravom podeljen na idealne polovine izmedju mene i dece mog preminulog brata. Kao što je ve? navedeno, u pitanju je dvorišni stan koji je bio bez sanitarnog ?vora, izgradjen 1905. godine od naboja, bez grejanja i telefona i zbog visine tavanice stan se vodi kao pomocni objekat.
Uz njihovu usmenu saglasnost godinu i po dana nakon smrti majke i ulaganja u objekat, isti je i useljen uz dogradjivanje odredjenih prostorija. Odmah po useljenju drugi naslednici su podneli tužbu koju su bazirali na uzurpaciji istog objekta (što je i opovrgnuto nakon suo?enja na sudu) te pokrenuli parnicu koja traje i danas.
Ja ho?u da ih isplatim što je uostalom i bio deo usmenog dogovora pre po?etka adaptacije ali realnu cenu. Na njihovo insistiranje izveden je i sudski veštak, ?iji izlazak je pao na moj teret, ?ije vešta?enje oni odbacuju. Neprekidno zahtevaju sumu od 4000 eura iako je njihov veštak na sudu izjavio da je vrednost njihovog dela upola manja.
Sud uopšte ne ulazi u stvarnu vrednost objekta. Napominjem da smo sudu priložili i sve utroške putem ra?una koje smo koristili za adaptaciju. Sta nam je ?initi. Unapred hvala.
Odgovor advokata
U pogledu ulaganja koja ste izvršili u zajedni?ku nepokretnost, a to ste ?inili uz saglasnost ostalih suvlasnika, Vi imate pravo da zahtevate da vam oni, srazmerno svojim udelima, nadoknade troškove koje ste tom prilikom imali.
Što se ti?e sudkog postupka za civilnu deobu nepokretnosti, ukoliko se suvlasnici druga?ije ne sporazumeju, nepokretnost ?e biti podata sudskim putem, a što bi, s obzirom, na cenu koja se na taj na?in postiže, bilo na štetu svih suvlasnika.
[showmyad]
Advokatska kancelarija Radivojevic
Telefon kancelarije: 011/322-34-99
[si-contact-form form=’1′]