Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) nije uspela da zaštiti pčele od pesticida iz grupe neonicotinoids, navodi se u tužbi protiv agencije, koju je podneo udruženje pčelara i grupa za zaštitu okoline, kaže Paul Towers, portparol Pesticide Action Network (PAN), jedne od grupa uključenih u tužbi:
“Uprkos našim naporima da upozori Agenciju o problemima sa neonikotinoidima, EPA i dalje ignoriše jasne znake upozorenja da je životno okruženje u nevolji.”
Ukratko o činjenicama o kojima se govori u ovom tekstu
- Syngenta, Monsanto, Bayer, Dow i DuPont trenutno kontrolišu skoro 100% globalnog tržišta pesticida, genetski modifikovanih biljaka i semena.
- Neonikotinoidni pesticidi su pesticidi nove generacije koje se primenjuju na seme pre sadnje. Ovi pesticidi ulaze u ceo sistem biljke kako ona raste i na kraju se nalaze i u polenu i nektaru.
- Dakle ulaze u ishranu pčela. Ovi insekticidi su vrlo toksični za pčele i njihova upotreba dovodi sigurno da nestanka pčela iz eko sistema.
- Pčele i prirodno zaprašivanje modernim “proizvođačima hrane” ne trebaju… Oni kupuju GMO seme svake godine od Monsanto, Syngenta…
- Još je davno Ajnštajn rekao da kad bi sa lica zemlje nestale pčele, ljudska rasa bi preživela još najviše 4 godine. Možda sada njegova tvrdnja ne važi, imamo GMO.
- Dva najopasnija neonikotinoida su “Actara” i “Cruiser” – proizvođač Syngenta AG.
- Syngenta AG, proizvođač semena i pesticida zapošljava preko 26.000 ljudi u preko 90 zemalja i na trećem je mestu u svetu po prodaji na tržištu semena.
- Syngenta AG je bila kažnjavana u Nemačkoj 2012. za prikrivanje činjenice da je njen genetski modifikovan kukuruz ubijao stoku.
- Syngenta AG je morala da plati kaznu od 105 miliona dolara u SAD-u nakon što je otkriveno da su kontaminirali vodu za piće za oko 52 miliona Amerikanaca u više od 2.000 vodenih okruga sa svojim “gender-bending” herbicidom Atrazine.
- American Bird Conservancy (ABC) je u svojim studijama potvrdio da i najmanja količina neonikotinoida deluje pogubno na ptice (jedno zrno neonikotinoidnog kukuruza može da ubije malu pticu pevačicu).
- Novi izveštaj zaključuje da je kontaminiranost zemljišta i podzemnih voda neonikotinoidima širom sveta već na pragu da ubije mnogo beskičmenjaka.
- Dalje u ovom tekstu možete videti i kako je Barack Obama postao Monsantov čovek u Vašingtonu.
Tužba povezuje neonikotinoide i izumiranje pčela
Neonikotinoidni pesticidi su nove hemikalije koje se primenjuju na seme pre sadnje. Ovi pesticidi ulaze u ceo sistem biljke kako ona raste i na kraju se nalaze i u polenu i nektaru.
Ovi insekticidi su vrlo toksični za pčele, jer su sistemski, rastvorljivi u vodi, i prodiru svuda. Mogu se akumulirati kako u zemljištu i podzemnim vodama, i ostati dugi niz godina, tako i u košnici, a utiče i na druge vrste, kao što su ptice pevačice.
Neonikotinoidi utiču na centralni nervni sistem insekata na načine koji su kumulativni i nepovratani. čak mali iznosi mogu imati dalekosežne posledice tokom vremena.
Nestanak pčelinjih kolonija je počeo da ubrzava u SAD ubrzo nakon dozvole EPA za upotrebu ovih insekticida na tržištu sredinom 2000-tih. U tužbi se navodi da je EPA dozvolila upotrebu neonikotinoida tržištu, uprkos jasnim znacima upozorenja.
Takođe se navodi da je EPA delovala mimo zakona tako što je, uslovno, pri registraciji tih pesticida, omogućila da se proizvod nađe na tržištu uprkos nedostatku svih neophodnih podataka.
Evropska bezbednost hrane (European Food Safety Authority) je označila neonikotinoide neprihvatljivim.
EPA nastavlja neodgovorno da se ponaša prema neonikotinoidima i pored nedavnih nalaza organizacija drugih vlada. Ranije, ove godine na primer, Evropska bezbednost hrane (EFSA -European Food Safety Authority) objavila je izveštaj da su neonikotinoidnni insekticidi su u suštini “neprihvatljivi” za mnoga semena.
Evropska komisija zatražila je od EFSA da proceni rizike korišćenja tri zajednička neonikotinoida – clothianidin, imidacloprid i thiamethoxam – sa posebnim osvrtom na:
- Njihove akutne i hronične efekte na opstanak i razvoj pčelinjeg društva
- Njihove efekte na larve pčela i pčelinjeg ponašanja
- Rizike letalnih doza te tri hemikalije
Jedno od pitanja koje je EFSA bio je vezan za nedostatak adekvatnih informacija od naučnicika, ističući da je u nekim slučajevima zbog nedostatka podataka bilo nemoguće da se sprovede tačna procena rizika. Ipak, ono što su dobili kao odgovor bilo je samo: “… neonikotinoidi se koriste samo na usevima koji ne privlače pčele.”
A šta je sa prašinom proizvedenom tokom setve tretiranih semena? EFSA je odlučila da je “opasnost za pčele je indikovana i ne može biti isključena …”
Nažalost, neonikotinoidi su postali najbrže rastućih insekticidi u svetu. U SAD-u, praktično svi genetski modifikovani Bt usevi kukuruza se tretiraju neonikotinoidima.
Ozbiljni rizici za pčele već postoje
Jedan od posmatranih efekata ovih insekticida je slabljenje imunog sistema pčela. Pčele donose pesticidima natovaren polen natrag u košnice gde ga koriste sve pčele.
Šest meseci kasnije, njihov imuni sistem propada, i bivaju plen sekundarnih, naizgled “prirodnih” pčelinjih infekcija, kao što su grinje, paraziti, virusi, gljivice i bakterije, patogena kao što su Varroa grinje, Nosema, gljivičnih i bakterijskih infekcija i izraelskog virusa akutne paralize (IAPV). Ozbiljni pomor pčela se dešava širom sveta u protekloj deceniji.
Za fenomen, nazvan Colony Collapse Disorder (CCD) se smatra da je uzrok različitih neravnoteža u okruženju, iako poljoprivredna praksa, kao što je upotreba pesticida neonikotinoida, dobija sve veću pažnju i sve više istraživanja stupa na scenu Kako piše u časopisu Nature.
“Pčelinja kolonija zavisi od kolektivnog rada mnogih pojedinačnih članica. Tako, iako koncentracije pesticida mogu da imaju suptilne ili subletalne efekte na individualnom nivou, to ne znači da se to neće odraziti na kolonije pčela. Pored toga, široko rasprostranjeno intenziviranje poljoprivredne znači da su pčele izložene brojnim pesticidima dok tragaju za hranom, a ipak efekti izloženosti pesticidima retko su pod istragom.”
To je ono što je Nature studija krenula da utvrdi, a otkriveno je da pčele koje pristupaju neonikotinoid i piretroid pesticidima negativno utiču na različite načine, i to:
- Manje pčela izlazi iz larvi
- Veći deo se ne vraća u košnicu
- Veća je stopa smrtnosti kod pčela radilica
- Povećana je verovatnoća propasti kolonije
Istraživači su rekli:
“Ovde smo dokazali da je hronična izloženost Bubamara na ove dve grupe neonikotinoida (pesticidi i piretroidi) u koncentracijama koje bi ličile onim na terenu narušila prirodno ponašanje potrage za hranom i povećala smrtnost radilica i dovodela do značajne redukcije legla u razvoju i uspehu kolonije.
Otkrili smo da radilica traži hranu na osnovu performansi, naročito pri sakupljanju polena, što dovodi do smanjene ukupne produktivnosti i gubitaka radilica. Pored toga, utvrdili smo i da kombinatorna izloženost pesticidima povećava sklonost kolonija da propadnu.”
Zašto bi bile neophodne hitne akcije od strane EPA?
EPA priznaje da “trovanje pesticidima” može biti jedan faktor koji dovodi do raspada kolonije (Colony Collapse Disorder), a ipak su spori u delovanju za zaštitu pčela od ove pretnje. Sadašnji spor može pomoći i podstaći ih na hitniju akciju, koja je očajnički potrebna za balans ishrane.
Postoji oko 100 vrsta useva koji pružaju 90 posto hrane globalno. Od toga, 71 oprašuju pčele. Samo u Americi, jedna trećina zaliha hrane zavisi od oprašivanja pčela. Jabuke, na primer, zahtevaju jednu koloniju pčela po jutru da bi se adekvatno oprašivale. Dakle, ako pčelinje kolonije i dalje budu devastirane, doći će do velike nestašice hrane.
Postoji zabrinutost da bi se uticaj pesticida i drugih oprašivača recimo na bumbare, leptire, moljce i druge insekte, moglo dodatno odraziti na životnu sredinu.
Četiri koraka da biste zaštitili pčele
Ako želite da saznate više o ekonomskim, političkim i ekološkim posledicama svetskog nestanka meda, pogledajte dokumentarni film ”nestajanja pčela”.
Ako želite da se uključite, ovde su četiri akcije koje možete preduzeti da pomogne očuvanju i zaštiti pčela:
- Podržite organske poljoprivrednike i prodavnice u lokalu, što je češće moguće. Možete da “glasate viljuškom” tri puta dnevno. (Kada kupujete organsko vi dajete izjavu “stop GMO i otrovnim pesticidima!”)
- Izbacite upotrebu otrovnih hemikalija u svojoj kući i na svom travnjaku i koriste samo organsku.
- Još bolje, uklonite travnjak i pretvorite svoju baštu ili drugo u prirodno stanište. Travnjaci nude vrlo malo koristi za životnu sredinu, a cvet i povrtnjaci pružaju odlična prirodna staništa meda.
- Postanite pčelar amater. Imati košnicu u vrtu zahteva samo oko sat vrermena nedeljno a koristi lokalnom ekosistemu, a i možete uživati svoj med!
Proizvođače zagađenog semena štiti američka administracija
“If the bee disappeared off the face of the earth, man would only have four years left to live.”
Albert Einstein
Još je davno Ajnštajn rekao da kad bi sa lica zemlje nestale pčele, ljudska rasa bi preživela još najviše 4 godine. Pčele masovno nestaju upotrebom ovih pesticida. ko je najviše kriv za to? Evo šta navode ruski lideri “extreme outrage” (ekstremni bes) nakon izveštaja sa nedavnog susreta predsednika Putina i američkog državnog sekretara Džona Kerija.
Obamin režim nastavlja da štiti biogenetičke gigante Syngenta i Monsanto čija semena dovode do apokalipse pčela i Kremlj upozorava da to “sigurno vodi” ka svetskom ratu.
Prema izveštaju, objavljenom u Kremlju danas od strane Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Ruske Federacije (MNRE) (Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation (MNRE)), Putin je bio toliko besan zbog odbijanja Obaminog režima da razgovara o ovoj ozbiljnoj temi da odbijao da se sastane sa Kerijem čak tri sata iako je ovaj došao u Moskvu na zakazanu diplomatsku misiju, ali je onda popustio kako ne bi izazvao još veći jaz između ova dva naroda.
Središte ovog spora između Rusije i SAD, navodi se u izveštaju MNRE, su “nesporni dokazi” da sorte neuro-aktivnih hemijskih insekticida na bazi nikotina, poznatiji kao neonikotinoidi, uništavaju populaciju pčela na planeti, što potencijalno dovodi do situacije da ne bude dovoljno hrane za ishranu planete.
Dakle, ozbiljnost ove situacije, MNRE izveštava, pokrenuta je od Evropske komisije (EK) (European Commission) prošle nedelje gde je predložena dvogodišnja zabrana ovih pesticida iz predostrožnosti (počev od 1. decembra 2013.) protiv “ubijanja pčela” prateći odluke vlade Švajcarske, Francuske, Italije, Rusije, Slovenije i Ukrajine, koje su već stavile zabranu na ove, jedne od najopasnijih, genetski modifikovane organizame na kontinentu.
Dva najopasnija neonikotinoida moraju biti zabranjena, a to su “Actara” i “Cruiser” proizvedena od strane švajcarskog globalnog bio-tech giganta Syngenta AG, proizvođača semena i pesticida, koji zapošljava preko 26.000 ljudi u preko 90 zemalja i na trćem je mestu u svetu po prodaji na komercijalnom poljoprivrednom tržištu semena.
Važno je napomenuti, po ovom izveštaju, da Syngenta, zajedno sa bio-tech gigantima Monsanto, Bayer, Dow i DuPont sada kontroliše skoro 100% globalnog tržišta pesticida, genetski modifikovanih biljaka i semena.
Takođe, treba imati na umu da je Syngenta, po ovom izveštaju, u 2012. je bila kažnjavana u Nemačkoj za prikrivanje činjenice da je njen genetski modifikovan kukuruz ubijao stoku a morali su i da plate kaznu od 105 miliona dolara u SAD-u nakon što je otkriveno da su kontaminirli vodu za piče za oko 52 miliona Amerikanaca u više od 2.000 vodenih okruga sa svojim “gender-bending” herbicidom Atrazine.
Koliko su neverovatne i zastrašujuće ove situacije, MNRE kaže, može da se vidi u izveštaju izdatom prošlog marta od strane američkog društva za očuvanje ptica, American Bird Conservancy (ABC) u kojoj se upozorava da je planeta u opasnosti, a kao što se, u delu, kaže:
“Kao deo studije o uticajima neonikotinoida, ABC je pozvao na zabranu njihove upotrebe za tretiranje semena i za ukidanje svih aplikacija dok se ne sačeka nezavisna revizija efekata ovih proizvoda na ptice, kopnene i vodene beskičmenjake i druge divljači.”
“Jasno je da ove hemikalije imaju potencijal da utiču na ceo lanac hrane. Prisustvo neonikotinoida u životnom okruženju sa njihovom sklonošću da zagađuju podzemne vode, i njihovom kumulativnom i uglavnom nepovratnom načinu delovanja, kod beskćmenjaka stvaraju značajne ekološke probleme”, rekla je Palmer Sintija (Cynthia Palmer), koautor izveštaja o pesticida i program menadžer ABC-a, jedne od vodećih organizacija za očuvanje ptica.
ABC je naručio od svetski poznatog toksikolog za životnu sredinu Dr. Pierre Mineau-a da sprovede istraživanje.
100-strana obiman izveštaj, “Uticaj najrasprostranjeniji svetskih insekticida na ptice” (The Impact of the Nation’s Most Widely Used Insecticides on Birds) sadrži 200 studija o uticaju neonikotinoida uključujući i industrijsko istraživanje dobijeno kroz istraživanje Američkog akta o Slobodi Informisanja (US Freedom of Information Act).
Toksikološki izveštaj procenjuje rizik za ptice i vodene sisteme i uključuje opsežna poređenja sa starijim pesticidima koje su zamenili neonikotinoidi. Procena zaključuje da su neonikotinoidi su pogubni i na ptice i na vodene sisteme od kogih zavise.
“Jedno zrno neonikotinoidnog kukuruza može da ubije male ptice pevačice”, rekao je Palmer. “čak i malo zrno pšenice i uljane repice tretirano najstarijim iz grupe neonikotinoida – takozvani imidakloprid – može smrtno otrovati pticu.”
Novi izveštaj zaključuje da je kontaminiranost zemljišta i podzemnih voda neonikotinoidima u Sjedinjenim Državama i širom sveta već pragu ubije mnogo beskičmenjaka.
Brzo nakon ovog izveštaja , MRNE navodi da su brojne grupe američkih pčelara i ekologa tužile Obama režim stalno upotrebljava neonikotinoide navodeći: “Mi smo tužili EPA na sudu zbog neuspeha da zaštite pčele od pesticida. Uprkos našim naporima da upozorimo Agenciju o problemima sa neonikotinoidima, EPA i dalje ignoriše jasne znake upozorenja da je poljoprivredni sistem u nevolji”
I koliko će loš poljoprivredni sistem u svetu tek postati zbog ovih genetski modifikovanih biljaka, pesticida i semena, ovaj izveštaj se nastavlja, vidi se po predlogu EK je prošle nedelje, nakon zabrane neonikotinoida, ipak planiraju kriminalizuju skoro sva semena i biljke koje nisu registrovane u Evropskoj uniji, pa kažu:
“Evropa se žuri ka dobrim starim danima 1939. 40. … Evropska komisija je predložila novi zakon po kojem je protivzakonito da se proizvode, reprodukuju ili da se trguje se semenima povrća koja nisu testirana, odobrena i prihvaćen od strane birokratije Evropske unije pod nazivom “Evropska Agencija za biljnu raznolikost” (EU Plant Variety Agency).
To se zove Zakon o reproduktivnom materijalu biljaka, i pokušava da stavi pod kontrolom gotovo sve biljke i semena. Kućni baštovani koji gaje biljke sa neregulisanim semenima će se smatrati kriminalcima na osnovu ovog zakona.”
MRNE izveštaj ističe da iako ova inicijativa Evropske Komisije može izgledati drakonski, ipak je neophodna da bi se očisti kontinent od kontinuiranog zagađenja sa monstruoznim genetski modifikovanim semenima.
Najviše što zbunjuje u svemu ovome, MRNE kaže, a što je dovelo do besa Putina prema SAD, bilo je da Obamin režim ima cilj da zaštiti proizvođače pesticida od katastrofalne štete koju vrše na životnu sredinu, a kako Gardijan detaljno izveštava 2. maja u svom članku pod naslovom “SAD odbacuje tvrdnju Evropske Unije da su ovi insekticidi primarni razlog za kolaps pčelinjih kolonija za koji, u jednom delu delu, kažu:
“Evropska unija je ove nedelje glasala za dve godine zabrane pesticida poznatih kao neonikotinoidi povezanih sa kolapsom pčela. Američka vlada je našla, višestruke uzroke kolapsa pčela.”
Pravi razlog Obaminog režima zaštite ovi bio-tech giganata koji uništavaju naš svet, MRNE kaže, može se videti u izveštaju pod naslovom “Kako je Barak Obama postao Monsantov covek u Vašingtonu?“, I koji, u delu, kaže:
“Posle pobede na izborima 2008, Obama je popunio kljućna mesta sa Monsantovim čelnicima, u federalnim agencijama za pitanjima hrane, USDA i FDA: Na USDA, kao direktor Nacionalnog instituta za hranu i poljoprivredu, postavljen je Rodžer Beachi, bivši direktor “Monsanto Danforth Center”. Kao zamenik komesara FDU dok je nov car za bezbednost hrane zloglasni Majkl Tejlor, bivši potpredsednik za javnu politiku za Monsanto. Tejlor je bio zaslužan dobijanje saglasnosti za Monsantov genetski proizveden goveđi hormona rasta.”
Što je još gore, nakon što je Rusija suspendovala uvoz i upotrebu jedne sorte Monsantovog genetski modifikovanog kukuruza, koji se dovozi u vezu sa rakom dojke i ošte?enjima drugih organa, prošlog septembra, Russia Today News Service prenosi odgovor Obaminog režima:
“Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je tiho i u poslednjem trenutku dodatak zakona o poljoprivrednom budžetu za 2013. – uključujući i odredbe koje štite kompanije koje proizvode genetski modifikovano seme od sudskih sporova sa zdravstvenim rizicima.
Asocijacija, koja je zvanično poznata kao “Farmer Assurance Provision”, je ismejana od strane GMO protivnika i prozvana kao “Monsanto Protection Act” koji lišava sudske organe da gone Monsanto i koji može da sadi i prodaje genetski modifikovano (GMO) seme i rod, bez obzira na bilo kakvu štetu po zdravlje koju oni proizvedu.
Odredba je trebalo da ide kroz Poljoprivredne ili Pravosudne odbore na razmatranje. Umesto toga, nijedno ročište održano, a tekst je očigledno nepoznat većini demokrata (koji imaju većinu u Senatu) pre njegovog usvajanja u okviru dela “HR 993”.
Dana 26. marta, Obama je tiho potpisao ovaj “Monsanto Protection Act” kroz Zakon o zaštiti ljudskih prava čime se onemogućava Amerikancima da tuže ove gigante makar se razolelo desetine miliona, a mnogi milioni će sigurno umireti, po čemu MRNE izveštaj i naziva ovo kao najveću poljoprivrednu apokalipsu u ljudskoj istoriji. Preko 90% divljih pčelinjih populacija u SAD su već nestale, a dok će 80% domaćih takođe uginuti.
English