GMO GMO-jabuka

Published on април 15th, 2013 | by vuja

1

Genetski Modifikovani Organizmi (GMO), zavera ili dobrobit?


Svi mi znamo da su vo?e i povr?e zdrave namirnice i klju?an dodatak našoj ishrani kako bi se omogu?ilo zdravo funkcionisanje organizma. Me?utim, vo?e i povr?e ne može biti tako zdravo ako je genetski modifikovana imitacije onoga što nam je od boga dato.

Uprkos obe?anjima biotehnoloških kompanija, nijedna od GMO osobina trenutno na tržištu ne nudi pove?an prinos, poboljšanu ishranu, ili bilo koju drugu potroša?ku korist a šteta može biti neprocenjiva, i sve je više dokaza koji povezuju GMO sa zdravstvenim problemima, poreme?enim prirodnim okruženjem i povre?enim pravima poljoprivrednika i potroša?a.

Šta je GMO?

Po definiciji Genetski Modifikovani Organizmi (GMO) su organizmi ?iji je genetski materijal izmenjen koriš?enjem tehnika genetskog inženjeringa, in vitro (u laboratoriji) tehnikama nukleinskih kiselina, uklju?uju?i rekombinaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktnim injekciranjem nukleinskih kiselina u ?elije ili organele. Organizmi koji mogu biti genetski modifikovani su mikroorganizmi kao što su bakterije i gljivice, insekti, biljke, ribe i sisari.

Ova eksperimentalna tehnologija spaja DNK razli?itih vrsta, stvaraju?i nestabilne kombinacije biljaka, životinja, bakterijske i virusne gene koji se ne javljaju u prirodi. Prakti?no svi komercijalni GMO proizvodi su projektovani da izdrže direktnu primenu herbicida i / ili da proizvedu insekticid.

Šta govore zagovornici GM hrane, a šta je istina?

izvod iz brošure GMO MYTHS AND TRUTHS, Michael Antoniou, Claire Robinson, and John Fagan

Genetski modifikovani (GM) usevi su promovisani od strane multinacionalnih biotehnoloških kompanija i njenih pristalica koji za GM useve tvrde da imaju slede?e karakteristike i prednosti:

  • Da su GM usevi produžetak prirodnog uzgoja i ne predstavljaju razli?ite rizike od prirodno gajenih useva
  • Da su bezbedni za jelo i da mogu biti hranljiviji od prirodno uzgajanih useva
  • Da je strogo regulisana njihova bezbednost
  • Da daju ve?e prinose
  • Smanjenje upotrebe pesticida
  • Koristi poljoprivrednicima i olakšava im život
  • Donosi ekonomsku korist
  • Koristi za o?uvanje životne sredine
  • Može pomo?i u rešavanju problema izazvanih klimatskim promenama
  • Može smanjiti potrošnju energije
  • Za eliminisanje gladi u svetu

… a da li je baš tako?

Me?utim, veliki i sve ve?i broj nau?nih i drugih autoritativnih dokaza jasno pokazuju da ove tvrdnje nisu istinite. Naprotiv, dokazi u ovom izveštaju pokazuje za GM useve slede?e:

  • Da su laboratorijski napravljeni, uz pomo? tehnologije koja je potpuno druga?ija od prirodnih metoda oplemenjivanja, i predstavljaju razli?ite rizike za organske useve
  • Mogu biti toksi?ni, alergeni i da su manje hranljivi od prirodnih
  • Bezbednost im nije jasno regulisana
  • Ne mogu da pove?aju potencijal prinosa
  • Ne mogu da smanje upotrebu pesticida, ve? je pove?avaju
  • Stvaraju ozbiljne probleme poljoprivrednicima, uklju?uju?i i stvaranje super korova tolerantnog na herbicide (superweeds), kompromituje kvalitet zemljišta
  • Ima miksovane ekonomske efekte
  • Ošte?uju kvalitet zemljišta, ometaju ekosistem, smanjuju biološku raznolikost (biodiverzitet)
  • Ne nude efikasna rešenja za klimatske promene
  • Da su kao energetski-gladni kao bilo koja druga hemijski formirana kultura
  • Ne može da reši problem gladi u svetu, ali da mogu skrenu pažnju sa pravih uzroka gladi – siromaštvo, ograni?en pristup hrani i sve više, nedostatak pristupa zemlji za gajenje.

Na osnovu dokaza izvedenih u ovom izveštaju vidi se da nema potrebe da rizikuje sa GM usevima kada efikasna, lako dostupna, i održiva rešenja, za probleme koje je GM tehnologija tvrdi da rešava, ve? postoje.

GMO crtani

Jedno je sigurno, GMO proizvodnja obezbe?uje enorman profit monopolskim proizvo?a?ima semena i ništa drugo. Najbitnije informacije o GMO su prikazane i na crtanom filmu sponzorisanom od strane NaturalNews.com koji pokriva osnovne ?injenice o GMO hrani i industriji hrane. Za prevod kliknite CC

Koji su uticaji GMO na životnu sredinu? Katastrofa za ekosistem

Preko 80% svih GMO uzgoja širom sveta su projektovani za toleranciju na herbicide. Kao rezultat toga, upotreba toksi?nih Roundup herbicida (Monsanto) je pove?an 15 puta od kako se GMO masovno koristi. GMO usevi su tako?e odgovorni za pojavu „super korova“ i „super buba“ koje mogu da se neutrališu samo sa jako toksi?nim otrovima kao što su 2,4-D (glavni sastojak u Agent Orange). Dugoro?ni efekti GMO su nepoznati, a jednom pušteni u životnu sredinu ovi organizmi ne mogu biti opozvani.

Drugi problem je prirodno zaprašivanje. Nemogu?e je spre?iti da polen sa GMO useva zapraši druge njive koje nisu zasa?ene GMO semenom, a to ?e se odraziti i na uzgoj organske hrane. Recimo ako biljka sa GMO useva ima u sebi insekticid, prirodnim oprašivanjem bi se dogodila ekološka katastrofa tj, uništen kompletni ekosistem. Zaga?ene organske biljke bi uništile insekte, kako štetne tako i dobre što bi dovelo do nestanka životinja koje se hrane insektima, pa dalje onim životinjama koje se hrane insektovarima i tako u krug, dok ceo ekosistem ne propadne. Tu su u problemu i p?ele koje igraju veoma važnu ulogu u oprašivanju vo?a i dr.

Pri?a iz Amerike koja ?e biti aktuelna i kod nas ako se ne odbranimo od GMO-a

„Monsanto je okupirao sve privatne posede na jedan vrlo banalan i jednostavan nacin. Semenje koje sade farmeri koji su bili primorani da potpišu ugovor sa Monsantom, raznosi se vetrom, ili ga raznose ptice, na farme u okolini. Sve što Monsanto treba da uradi je da sa?eka neko vreme i pošalje svoje inspektore da uzmu uzorke sa tudjeg poseda i eto po njima sasvim legitimne osnove za tužbu. Iza toga, farmer treba da plati po nekoliko desetina hiljada dolara odštete zbog “koriš?enja patentiranog semena”, a kako retko ko od njih ima taj novac, Monsanto odustaje od tužbe pod uslovom da tužena strana do kraja života kupuje njihovo seme, njihove pesticide i zaboravi na organsku hranu.“

Teorija zavere? Važi.

Ako pogledamo istraživanja o uticaju kod životinja koje su konzumirale GM proizvode otkriveni su potencijalno kancerogeni rast ?elija u probavnom sistemu, manji mozgovi, jetra, testisi, atrofija jetre, ošte?en imunološki sistem, krvarenje u želudcu, neobjašnjiv uzrok smrti, dvostruko ve?i broj smrtnih slu?ajeva, poteško?e u razvoju bubrega, poteško?e u razvoju krvnih ?elija.

Istraživanja koja su u Rusiji sprevedena nad životinjama pokazuju da GM hrana prouzrokuje 65 najtežih oboljenja poput tumora, hormonskih poreme?aja, sterilnosti, dijabetes.

evolucija ?oveka po Monsantu

Ispitivanja sa Monsantovim genetski modifiovanim kukuruzom i miševima su pokazala da kod njih izaziva tumore nakon samo tri meseca hranjenja. Objavljeno istraživanje pokazalo je da 70% ženskih miševa umire pre vremena dok je 50% muških je umrlo od tumora. Isto tako je dokazano da preživeli miševi postaju sterilni ve? u tre?oj generaciji. Pitam se da li i mi treba da ?ekamo 3 generacije pa da odustanemo od GMO? Tada ?e ve? biti kasno.

Da li vas ovo podse?a na Agendu 21 (plan za depopulaciju planete)? Mene da. Prvo je potrebno ovladati svetom hrane?i ga samo Genetski modifikovanim semenom, koje ne može da se razmnožava tako da ste ucenjeni da seme iznova kupujete svake godine. Biotehnološke kompanije ?e da se ukrupnjavaju sve dok ne bude samo jedan proizvo?a? semena u svetu. Ta kompanija ?e biti mo?nnija od bilo koje države i mo?i ?e da radi šta god ho?e i bi?e u stanju da kontroliše apsoloutno sve, ?ak i broj ljudi na planeti.

„Codex Alimentarijus je jedan mostruozan zbir odrednica koji reguliše prizvodnju i promet poljoprivrednih proizvoda odnosno prehrambenih namirnica. Preko 4000 odrednica, odnosno standarda oni su uveli do najsitnijih detalja, me?u njima i one najmonstuoznije, jer su planeri Codex Alimentarijusa prodvideli da oko 3 milijare ljudi sa planete zemlje nestane. Jedna milijarda od neposredne primene odrednica Codex Alimentarijusa, a dve milijarde ljudi zbog pada imunosistema, zbog neuhranjenosti, zbog bolesti koje bi se mogle ina?e le?itai prirodnim lekovitim sredstvima kao što se i do sada to radilo…. i tu se krije ta najve?a obmana na svetu, oni ?e problem gladnih da reše tako što ?e ih jednostavno eleminisati sa lica zemlje… „  – kaže Nikola Aleksi?.

Stop GMO u Srbiji

Sre?om sve se više ?uje glas protiv GMO proizvoda u Srbiji. Narod je sve više svestan problema koji sa sobom nosi prihvatanje GMO proizvodnje tako da skoro svakog dana imamo objavljenu mapu Srbije sa opštinama koje su netolerantne na GMO. Ovo je mapa od 10. aprila 2013.

GMO-mapa

Velik uticaj imaju i aktivisti na internetu. Postoji mnogo fejsbuk grupa koje se zalažu za zabranu GMO u Srbiji, a najve?i aktivista je gospodin Nikoli? Aleksa, predsednik Ekološkog pokreta Novi Sad. Pozivam vas da odgledate njegovo gostovanje na TV.

GMO u Srbiji i svetu

  • Države u kojima je obavezna oznaka proizvoda sa GMO: EU, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska…
  • Države u kojima ne postoji obaveza da se ozna?i GMO: SAD, Kanada, Argentina, Brazil
  • Proizvodi za koje se najviše sumnja da su GMO porekla: soja, kukuruz, krompir, paradajz, luk, pasulj…
  • Najve?i proizvo?a?i GM hrane: SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina

JAVNO UPOZORENJE GRA?ANIMA SRBIJE

Upozoravamo gra?ane Srbije da su se na našem tržištu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po život i zdravlje obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius. Navedeni proizvodi su se pojavili na tržištu Srbije nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u Srbiji nije usvojen, nije, uskla?en, niti može biti, jer su odredbe Codex Alimentarius-a u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, ?ija je Srbija potpisnica i koje imaju ve?u snagu od bilo kog zakona.

Bilo kakvo menjanje ili, uskla?ivanje „zakona da bi se Codex Alimentarius po?eo primenjivati u Srbiji je neprihvatljivo dok je Srbija potpisnik navedenih konvencija. Codex Alimentarius sadrži obavezuju?e odredbe o koriš?enju vešta?kog gove?eg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, što ?e mati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budu?ih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius-a moraju zra?iti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zra?enja za ljudsko zdravlje.

U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, Codek Alimentarius na listu dozvoljenih jedinjenja vra?a sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove. Zvani?ne preporuke Codek Alimentarius-a su smanjile minimalne
koli?ine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da ?e se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (?ajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji.

Zato upozoravamo gra?ane Srbije, umesto Vlade Srbije i resornih ministarstava koja su uvu?ena u kolo genocida nad sopstvenim narodom, NE KUPUJTE NAMIRNICE SA ZNAKOM PIRAMIDE UZ KOJI STOJI NAZIV Codex Alimentarius, JER TAJ ZNAK PREDSTAVLJA NADGROBNI SPOMENIK NAŠEM ZDRAVLJU. Obeležene namirnice zbog štetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja,
sterilitet, še?ernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja. Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvo?a?i su ve? dobili zeleno svetlo od odgovornih politi?ara i opisani znak stavili na svoje proizvode, kao na pakovanja viršli u mesarama, Matijevi?.

Bojkotujte te proizvode, zaobilazite takve prodavnice, a ako skinu znak sa proizvoda i nastave sa prodajom otrova,
sudi?emo im!

Direktor

Nikola Aleksi?

Apel profesora poljoprivrednog fakulteta

Svoji na svome ili GMO

Kao i u svakoj ku?i, tako i u državi – greške koje na?ine „doma?ini u ime svojih uku?ana” ponajmanje ?e ispaštati „grešnici” koji su ih na?inili

Ve? ?itavu deceniju u poluzvani?nim informacijama stalno se provla?e zahtevi SAD za izmenu našeg zakona o GMO, koji u ?lanu dva propisuje: ,,Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije”.

?ak i kada bi zanemarili rezultate dostupnih nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbednosnim posledicama koriš?enja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja – a njih ne smemo zanemariti zbog mogu?ih posledica po zdravlje sadašnje i budu?ih generacija – Srbija nema nijedan proizvodno-ekonomski razlog da dozvoli promenu sadašnjeg zakona o GMO i uvo?enje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO.

Ukoliko to, ipak, naši politi?ari (,,u ime naroda”) dozvole, Srbija ne?e postati samo trajni zavisnik od uvoza GM semena – ?iji ?e poljoprivrednici ve?no kupovati GM seme i raditi za interese proizvo?a?a GMO. Ubrzo potom, budzašto ?emo rasprodati naše poljoprivredne institute i sva dosadašnja licencna prava za sve dosadašnje selekcijom dobijene naše sorte i hibride, a bez posla ?e u Srbiji ostati direktno oko 5.000 i indirektno oko 50.000 zaposlenih u najprofitabilnijim sektorima naše agroprivrede koji se bave selekcijom, razmnožavanjem, doradom i plasmanom u Srbiji i inostranstvu našeg semena i sadnica. A sav profit iz tih delatnosti, umesto da ostane nama, odlazi?e trajno multinacionalnim kompanijama koje proizvode GMO.

Tako?e, ukoliko bi takozvana me?unarodna zajednica Srbiji kojim slu?ajem ponovo uvela ekonomske sankcije, a mi u me?uvremenu rasprodamo budzašto sve naše poljoprivredne institute i njihova licencna prava i uništimo proizvodne potencijale našeg semena i sadnica za više od ?etiri miliona hektara obradivog zemljišta, postavlja se pitanje kako bismo u uslovima eventualnog embarga organizovali sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju i prehranili stanovništvo.

Do sada su naši politi?ari (,,u ime naroda!”) na?inili dve ni?im iznu?ene greške koje srpsku poljoprivredu uvode u trajno ekonomski inferioran položaj ne samo na me?unarodnom, ve? i na doma?em tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Prva greška je potpisivanje SSP o pristupanju EU kojim smo potpisali i obavezu da kupcima iz EU, po isteku ?etiri godine, omogu?imo kupovinu poljoprivrednog zemljišta pod istim uslovima kao i za doma?e kupce, a da pri tom ne?emo ste?i propisane uslove EU za po?etak koriš?enja njihovih fondova namenjenih poboljšanju konkurentnosti naše poljoprivrede i ravnomernijem razvoju ruralnih podru?ja u Srbiji.

Druga greška je potpisivanje takozvanog prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU po kome se po?etkom 2014. godine prakti?no izjedna?avaju carinske stope u Srbiji sa onima u EU, a do tada Srbija ne?e imati pristup nijednom evru iz fondova EU za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i ravnomerniji regionalni razvoj ruralnih podru?ja – što do sada nije bio slu?aj ni sa jednom od država koje su pristupale EU!

Ukoliko sada, zaobilaze?i da o tome i pitaju narod, naši politi?ari („u ime naroda!”) u?ine i tre?u grešku i prihvate pritisak SAD da se u Srbiji dozvoli uzgoj GMO i promet proizvoda od GMO, bi?e to kona?no „zabijanje glogovog koca u srce srpske ekonomije – poljoprivrede”, posle ?ega naši poljoprivrednici definitivno ne?e mo?i da opstanu kao „svoji na svome”!

Kao i u svakoj ku?i, tako i u državi – greške koje na?ine „doma?ini u ime svojih uku?ana” ponajmanje ?e ispaštati „grešnici” koji su ih na?inili, a „uku?anima”, odnosno narodu Srbije, posle navedene dve ve? prihva?ene i tre?e verovatno ve? obe?ane nepopravljive i (ne)slu?ajne greške na štetu naše poljoprivrede – neka je bog u pomo?i!

I da ne zaboravim – politi?ari se bore za pristup blagodetima „svetskog prestola” a narod za opstanak „uz svoj skromni sto”. A o razlici u poimanju „stola” i „prestola” najre?itije ukazuje slede?a izreka: „Svaki sto je samo sto – dok se na njega ne stave hleb i so. A kad se na sto stave hleb i so – svaki sto postaje presto!”

Ako politi?ari „odrade zadatke” zarad sopstvene koristi za nešto ve?i „komad hleba i grumen soli” i neizvesnog obe?anja o dobijanju nekog mesta na za?elju „svetskog prestola”, da li narod ima mudrosti, na?ina i hrabrosti da sa?uva svoj „skromni sto”, koji mu je ujedno i jedini dostižni „presto”?

pismo objavljeno u Politici: 13.08.2012.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Miladin M. Ševarli? – Preljanski

Vreme je za bu?enje!

 

Genetski Modifikovani Organizmi (GMO), zavera ili dobrobit? vuja

Summary:


User Rating: 3.8 (3 votes)

Tags: , , , , , ,


About the Author



One Response to Genetski Modifikovani Organizmi (GMO), zavera ili dobrobit?

  1. nenad says:

    Sada kada sam procitao da ce Evropljanima biti ista cena naseg zemljista kao i nasim gradjanima kao uslov da udjemo u Evropsku uniju video sam kakva opasnost preti. Ako pocnemo tako lako da prodajemo zemlju i njima placati hranu koju oni proizvedu na nasoj zemlji postacemo robovi u bukvalnom smislu. Nasa vlast je skoro i rob jer kao drzava dugujemo 20 milijardi te zajmodavci odlucuju na sta ce se trositi javni prihodi. I umesto da se sada ulaze u poljopriverdu i infrastrukturi sela, grade se mostovi, zgrade i ostale gradjevine u gradovima po kojima ljudi umiru od bede, gladi, nemastine. Zivim u prigradskom naselju i rado bih kupio plac i otisao da zivim u neko selo, na nekoj zemlji koju ne obradjuje niko ali samo kada bih znao da me tamo ceka staklenik i jos neka oprema koju bi drzava mogla da mi obezbedi. Totalno ste u pravu za te 2 greske i 3. koju bi se mogla napraviti. Izgleda da treba da se oprostimo od Evropske unije i da se okrenemo svojoj zemlji i interesima cele nase nacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to Top ↑