Kako je Singidunum dobio ime: Šta znači Singi? Gde je Singidon?

Da li je Beograd dobio ime mnogo pre nego što učimo?

Singidunum, naziv koji se tradicionalno pripisuje keltsko-rimskom poreklu, vekovima se smatra zvaničnim imenom Beograda pre dolaska Slovena. Međutim, ova naracija zanemaruje duboku prošlost ovog prostora, koji je bio gusto naseljen hiljadama godina pre Kelta i Rimljana, još od neolita i Starčevačko Vinčanske kulture, 6700–4500 p.n.e.) u vreme kada je prvi govorni jezik nastajao. “U početku beše reč…”.

“Antički istoričari navode da su u svojoj istoriji Panonsku niziju i široki pojas Podunavlja naseljavala plemena Sigina, Graukena, SINga i SINda.”

Zašto nam je to važno? – Upravo ćemo rečima “SIN”, “DAVA” “IL” “TOR” da uputimo na autohotnost naroda Singi / Sinji.

Da bi smo mogli da razumemo kako je nastala reč SINGI, prvo ćemo da opišemo reljefnu strukturu priobalnog Beograda pa ćemo da istražimo stare mape i vidimo koliko “singi-“toponima postoji, te doći do zaključka o zajedničkim osobinama, a to je boja, bela, više se misli na sjajna.

Bela Brda Beograda i okoline – Sinje Dine

Beograd leži na tridesetak brda, kažu, i možemo samo da zamislimo kako su ta brda izgledala u vreme kada je sagrađen Singidunum. U ovom tekstu ukazaćemo da je naziv SINGI potekao od srpskog jezika i obradićemo samo brda uz krivinu Dunava kod Beograda a u potezu od Višnjice do Grocke.

Znamo da su ta brda uglavnom od krečnjačkih i lesnih naslaga, tako da imamo da je Vinčansko brdo (poznato arheološko nalazište Belo brdo) nazvano po boji iskopine.

Ako krenemo nizvodno od Vinče nailazimio na Ritopek (Ridebeck) mesto na kojem stoje na dva piramidalno formirana brda i takođe je od belog materijala. Ispod tih brda najverovatnije se nalazi sličan materijal kakav je nađen u Vinči.

Ako uzvodno idemo dalje nailazimo na ostrvo Belu stenu tj. Šveb, a sastav plaže je najsitniji beli pesak. Dok na Višnjičkoj strani imamo lokaciju Bela Stena, takođe nazvanu po belom kamenu. Baš preko puta ostrva bela stena, nailazi se visoko uzvišenje na kojem se nalazi Singidum, na kojem se nalazi ad Octavum, a u podnožju Gradine počinje urbano naselje Višnjica.

🧭 Višnjica i njeni nazivi kroz vekove

Višnjica je mesto blizu centra Beograda i nalazi se na nekih desetak kilometara Kalemegdana. Višnjica datira još od rimskog vremena, a po svemu sudeći je i mnogo mnogo starija. Nalazi se u podnožju Milićevog brda i brda koje lokalci zovu Gradina i Vinogradi.

Razne nazive za Višnjicu nalazimo u kartama, austrijskim i turskim katastarskim zapisima, vojnim izveštajima i etnografskim mapama 18. i 19. pa i 16. veka. Zanimljivo je da na istom mestu nalazimo da se nalazi i Singidon na nekim kartama. Na slici dole vidite da je pored Beograda upisan Singodon.

---

📜 Poznate varijante naziva kroz istoriju:

Na osnovu naziva kroz vekove videćemo da je Višnjici oduvek dodeljivano ime, kako su čuli tako su zapisali. Što nam dovoljno govori o postojanisti Višnjice daleko pre nego su te mape pravljene.

• Visgnizza
• Wisznica
• Woišnitza
• Wischnizza
• Wisnizza
• Višnjica (današnji oblik)

Samo ime „Višnjica“ može se tumačiti kao „mesto više“, ali i kao mesto višeg – više sile, više svesti, što u srpskom jeziku otvara vrata ka višem, nebeskom (bogu Višnjem).

Višnja kao drvo, ali i kao plod koji se često koristi u proizvodnji voćnih vina (vino od višnje – tradicionalno, ritualno, crveno, bogato).

---

🌍 Fonetska deformacija kroz strane jezike:

Zbog nemogućnosti izgovora glasova „nj“, „š“, „č“, strane administracije su zapisivale ime prema svojim jezičkim obrascima:

Original	Fonetska deformacija
Višnjica	Visgnizza
Višnjica	Woišnitza
Višnjica	Wisznica
Višnjica	Wischnizza

Zapisničari su beležili ono što čuju, ono kako su pričali narodi tog podneblja. Zapisničari nisu razumeli značenje naziva mesta nego su zapisivali onako kako im je pismo dozvoljavalo, dok su nekim kao Zemunu promenili drevno ime koje zapisaše Taurunum i nazvaše ga Semlin, Zemlin. Ko je razumeo značenja ovh topomnima, pa naravno narod koji je tu živeo a to smo mi.

Latini nisu poznavali slova Ž, LJ, NJ, Č, Ć, DŽ i Š, pa su se znalazili kako su znali i umeli. Slična je situacija i sa Germanima. Poenta je da oni nisu znali značenje reči, a mi znamo. To je ključni dokaz da smo tu od pamtiveka.

Višnjička banja je sastavni deo rejona Višnjica koja je sa svojim termalnim i lekovitim izvorima imala status banje i letovališta beograđana još od davnina, pa je moguće da je bila i svetilište u neolitu. Poznato je se da su izvori sumporne vode u pradavna vremena bila sveta mesta.

U blizini sumpornih izvora nalazi se tunel iskopan u kamenu i koji se račva na dve strane na čijim je krajevima nasilno urušen prolaz za dalje. Od koga je urušen, ne zna se. Nema istorijski pisanih tragova o njihovoj izgradnji. Ko zna možda su i tuneli povezani sa izvorima u okolini i sa drevnom narodom, koji je tu bio pre kelta.

A Kelti (Pogledaj šta mislimo o Letonskoj (keltskoj) kulturi) koji su tu bili kratko tek, 200 godina nisu imali vremena da ih naprave ida su ih Rimljani da su zatekli ili kopali već bi imali negde neki zapis o tome.

Poviše Višnjičke banje, imamo Lešće, na najispupčenijem brdu, na kojem se danas nalazi groblje, koje se moguće po obliku koji ima leži na humki ili nekom drevnom svrtilištu, ili što je pre verovatno na vinčanskom gradu.

Ako krenemo da se spuštamo sa Lešća nailazimo na Slance. A najstariji pomen Slanaca je iz turskog Popisa vlaha Beogradske nahije iz 1528. godine, upisano pod nazivom Islanac kao selo. Brda od Slanaca do Višnjice su: Brešće, Vukojev Valog, Golo Brdo, Gradina, Zmajevac, Lipovica, Milićevo brdo, Nikino brdo, Osovlje, Slanačko brdo, Trapino brdo.

Slanci je verovatno dobilo ime po slanom jezeru koje je tu nekada bilo, a sada su ostale samo slane naslage na tom mestu. Na obroncima Slanaca otkriven je i zeolit (o kojem sam več pisao), što ukazuje na vulkanske aktivnosi u starijoj prošlosti.

Probao sam da opišem rejon od Vinče do Vičnjičke banje i Karaburme, kako se vidi na slici Dunav se lomi u apsolutnoj lakat krivini i da je to usled visokih kamenih stena grebena koji je bio idealan za spas od velikih voda i poplava koje su ne retko pravile minipotope, a i kroz milenijume i imala evidentirane potope. Prirodno je i pretpostavlja se da je u jednom trenutku narod morao da se popne na uzvisine i tada je tu jednom trenutku paravio utvrđenja, tj. prve gradove.

Narod iz Višnjice je od pamtiveka pamtio Gradinu i možda je baš to mesto na kojem bi valjalo da počnu ozbiljnija istraživanja i da se proširi lokalitet Gradina zaštićenog arheološkog područja na šire područje od ad Octavum.

A Beograd. Hajde da vidimo imena njegova kroz epohe.

🗺️ Sažeta tabela – nazivi Beograda kroz vekove:

Period	Naziv	Jezik	Značenje
Do Rimskog	Singidon	Singi	Beli grad
Do Rimskog / Kelti	Singidounon	Singi	Beli grad
Rimski	Singidunum	Latinski	Rimski logor
Rimski	Taurunum	Latinski	Grad na drugoj obali (Zemun)
Vizantijski	Singidon	Grčki / Ilirski	Beli grad
Slovenski	Beograd	Srpski	Beli grad
Bugarski	Alba Bulgarica	Latinski (Bugarska vlast)	Beli grad bugarski
Vizantijski/Zapadni	Alba Graeca	Latinski	Beli grčki grad
Mađarski	Nándorfehérvár	Mađarski	Beli grad Bugara
Nemački	Griechisch Weissenburg	Nemački	Grčki beli grad
Osmanski	Belgrad	Turski	Prilagođeno Beograd
Osmanski	Darülcihad	Arapski / Osmanski	Kuća rata (granica islama)
Austrijski	Weißenburg	Nemački	Beli grad
Savremeni	Belgrade	Engleski	Savremeni međunarodni naziv

Svi se slažu da je Beograd beli grad, a tako se i zvao na svim jezicima, a da li je moguće da to nije bio pre rimskog vremena? Teško.

🧭 Toponimi sa korenom “Singi” – od Beograda do Crnog mora

Postoji niz toponima sa korenom “Singi” koji se protežu duž Dunava — od Beograda (Singidunum), preko teritorije Dacije (Singidava), do potencijalnih varijacija u donjem Podunavlju. Oni svedoče o kontinuitetu jednog etničkog, jezičkog ili plemenskog sloja, koji je ušao u toponimiju cele regije.

1. Singidunum

• 📍 Lokacija: Beograd, Srbija
• 🏛️ Izvori: Ptolemej, Tabula Peutingeriana, Itinerarium Antonini, Notitia Dignitatum
• 🧬 Etimologija:
  • Singi = dokazaćemo da je to srpska reč.
  • Dunum = “tvrđava” na keltskom jeziku.
• 💬 Napomena: Ovo je najpoznatiji i najbolje dokumentovani toponim sa ovim korenom.
  

2. Singidava (Singidaua / Singidaua)

• 📍 Lokacija: Dacija – najverovatnije jugozapad Rumunije, moguće kod današnje Orșove ili Mehadije.
• 🏛️ Izvori: Ptolemej (Geographia) – izričito navodi “Σιγγίδαυα” (Singidava).
• 🧬 Etimologija:
  • Singi (pleme / region)
  • Dava = „grad“, „tvrđava“ na Singi jeziku imamo “tvr-dava“, “đava”.
• 🔍 Veza sa Beogradskim Singidunumom – ista etnička osnova.

3. Sangidava / Sangidaua

• 📍 Lokacija: Donji tok Dunava, danas južna Rumunija, možda kod Corabie ili Turnu Măgurele.
• 🏛️ Izvori: Neki latinski itinerariji i rekonstrukcije dačkog sistema gradova iz 1–2. veka.
• 🧬 Etimologija:
  • Vrlo blisko „Singidavi“, razlika je samo u samoglasniku.
• ⚠️ Napomena: Neki istraživači je uopšte ne razlikuju od Singidave — moguće kopistička greška u grčkom / latinskom tekstu.

4. Singidon / Drevni grad Pored Beograda

🏛️ Šta tačno piše kod Prokopija?

U knjizi De Aedificiis („O građevinama“), Prokopije (6. vek) opisuje kako car Justinijan obnavlja mnoge tvrđave uz Dunav. U jednom delu on izričito kaže:

„…κατεσκεύασεν ἐπὶ τῆς ἐνταῦθα παλαιᾶς Σιγγηδών πόλεως…“
(„…Singidon, koji je odavno bio napušten, sada je obnovljen od strane Justinijana….“)

🔍 Ovo je ključno: Prokopije NE kaže da je Singidon isti kao tadašnji glavni grad (Singidunum je već bio grad), već da se nalazio pored, iza Višnjice, a Justinijan ga obnavlja — što otvara prostor za interpretaciju da se radi o starijem, mnogo drevnijem gradu.

Na slici vidimo očigledno postojanje Singidona i to na lokaciji gde se nalazi ad Octavum (na 8. milji / oko 12 km). Kao što vidimo singi je sveprisutno u podunavlju. Pa da vidimo šta znači SINGI?

📜 O zajedničkom korenu imena Singidava – Singidunum – Singone

U francuskom naučnom časopisu (Revue des études anciennes, str. 145) nalazimo veoma značajnu belešku o povezanosti imena Singidava, Singidunum i Singone, gde se kaže:

“Singone, Singidava, Singidunum: tri završetka – ilirski, dački i keltski – za isti koren.”

Uprkos različitim jezičkim završecima u toponimima, autori jasno ukazuju da svi ovi nazivi potiču iz istog korena – Singi. Povezanost sa Siginima (Sigynes), koje pominju Herodot i Apolonije sa Roda, dodatno produbljuje ovaj kontinuitet. Francuski istoričar Camille Jullian smatrao je te narode pretečama Tauriska i povezivao ih sa nosiocima halštatske kulture.

Ipak, dovođenje imena Singi u vezu sa Halštatom (800–450. p.n.e.) teško može stajati, jer se već kod Apolonija spominju u kontekstu Argonauta, čije se mitsko putovanje tradicionalno smešta mnogo ranije – oko 1300–1200. p.n.e., pa čak i do 1400. p.n.e., u doba kasnog bronzanog doba, pre Trojanskog rata.

Za poređenje, Troja pada oko 1180. p.n.e, dok Mikenska Grčka traje od 1600. do 1100. p.n.e. Dakle, Singi se pojavljuju vekovima pre pojave Kelta na Balkanu, što dovodi u pitanje keltsko poreklo imena Singidunum.

🔆 Kakvo je značenje reči SINGI?

🔤 “Sin” – Starosrpski koren za sjaj, sunce, svetlost

U srpskom jeziku, naroda sa Dunava, pre grčkih, rimskih i slovenskih zapisa, reč “SIN” označavala je svetlost, sunce, sjaj. To i danas osećamo u našem jeziku kada kažemo:

• “Sinulo mi je” – došla mi je misao, zasijalo u umu
• “Sunce je sinulo” – pojavio se sjaj, svetlost
• “Sinje more”, “sinji Dunav” – sjajna, svetlucava površina
• “Sin” – sun, sunce, primer sinulo, obasjalo

Reč sinji nije boja. To je svetlo-sjajna svetlost, biserna nijansa — boja reflektujuće površine vode, boja svetlosti na horizontu. Sinji je sinje more, sinji obronci, sinja zora, sinji vitez.

Ovo pokazuje da imena Singidava i Singidon nisu tuđice, već drevne srpske reči – označavaju Sjajni grad, Sjajnu tvrđavu iznad sinjeg Dunava.

🌊 SINJIDUN+AV → SINGIDUN+UM – NJ>G

Kada spojiš sinji i Dunav, dobiješ:

“Sinji-Dun” → reč kojom su srbi zvali svetlu dinu pored Dunava.

Oni kako su čuli tako su i zapisali te sagradili grad – i nazvaše ga Singidunum.

Rimljani nisu imali “nj” niti su razumeli ono što čuju, pa zabeležiše:

• sinji → singi
• dun → dina, gradina

🧱 DAVA → TVRĐAVA

Zvanično DAVA = “grad” u trako-dačkom jeziku, ali šta je starije? Mi znamo da je “dava” ono što i jeste, Đava, TVRĐAVA, TVRDAVA.

• Kada se narod oslanja na svoju snagu on gradi “tvrdu-davu”

• Dava, To nije latinska ni germanska reč, već srpski iskonski sloj jezika – reč nasleđena direktno kroz protekle milenijume.
  

---

🔁 Nema diskontinuiteta naziva Beograd

🔥 Beograd se oduvek zvao Beograd.

Ali ne samo “beli grad” kao boja kreča — već “grad sjaja”, svetlosti, božanskog odsjaja Dunava, neba i uma.”

🧬 Lingvistički sled:

Koren	Značenje	Naslednici
SIN	Svetlost, sjaj, sunce,	sinulo, sinje, sin, sun
DUN	Dina, brdo, uzvišenje	Singodun – sjajno brdo
DAVA	Tvrđava, grad, centar, svetilište	tvrdava, gradina, đava
SINJI	Sjajni, sjaj	Singidon, Singidava – Sjani grad

1. Gde je zaista bio prvi Beograd?

🔄 Šta se sada tumba ovim saznanjima?

• Nije Kalemegdan, već grad iznad Višnjice, na 160 m n.v.
• Singidunum je samo rimska verzija kasnije istorije.
• Singidon je pre-rimsko svetilište, tvrđava i grad na Beloj steni tj. gradini, iza Višnjice— obasjan Dunavom.

2. Ko su bili Singi?

• Ne „varvarsko pleme“ već nositelji svetlosne simbolike, narod koji je jezikom označavao svetlost: sin, sjaj, sunce.

3. Da li je srpski jezik naslednik trako-dačkog sloja?

• Ako su sin, dava, dun, don, gradina, tvrđava reči koje su preživele — onda ne postoji diskontinuitet sprskog sloja. Naš jezik seže mnogo dublje, u sam koren nastanka govornog jezika.
• Srbi nisu „došli“, već su se iznutra uzdigli — kao kontinuitet autohtonog sloja.

4. Zašto se Singidon zaboravio?

• Rimljani su spalili, ritualno i zbrisali drevni grad Singidon.
• Justinijan ga obnovio – ali kao davno napušten grad.
• Ime se prekrilo zvaničnim rimskim narativima, a jezički koreni ostali su kod naroda.

🏛️ Zaključak

Beograd nije nastao. On jeste.
Bio je sjajni grad, sinji grad, đava na brdu iznad Dunava, od iskona.

Latinski oblik Singidunum je samo zapis onoga što su Rimljani čuli od naroda ovog kraja, bez razumevanja značenja.

Danas smo vratili značenje.
I ne samo značenje – nego i dušu Srbiji.

🗣️ Poziv na diskusiju

Ova otkrića nisu konačna, i otvaraju mnoga vrata. Zato postavljam pitanja — ne da bih osporio istoriju, već da bih podstakao razmišljanje:

• Da li je moguće da je Beograd mnogo stariji nego što učimo?
• Da li su sin, don, dava i dun zaista naši iskonski pojmovi, sačuvani u jeziku do danas?
• Ako je Singidon postojao iznad Višnjice — zašto to nije deo zvanične arheološke mape?
• Da li postoji strah od priznavanja kulturnog i jezičkog kontinuiteta na ovom prostoru?
• Da li postoji strah da se deci predaje prava istorija?
• Zašto ne tragamo hrabrije za onim što nas povezuje sa korenom — umesto što tražimo opravdanja u tuđim narativima?

👁️ Ako imate dokaze, teorije, izvore, ili lična zapažanja — podelite ih.
📜 Ako imate pitanja, ideje, intuiciju — pišite.
💬 Ova diskusija pripada svima koji tragaju za istinom.