GMO Spasimo pčele

Published on May 14th, 2013 | by vuja

1

GMO kulture i njihovi pesticidi uništavaju pčele!!!


Ameri?ka agencija za zaštitu okoline (EPA) nije uspela da zaštiti p?ele od pesticida iz grupe neonikotinoida, navodi se u tužbi protiv agencije, koju je podneo udruženje p?elara i grupa za zaštitu okoline, kaže Paul Towers, portparol Pesticide Action Network (PAN), jedne od grupa uklju?enih u tužbi:

“Uprkos našim naporima da upozori Agenciju o problemima sa neonikotinoidima, EPA i dalje ignoriše jasne znake upozorenja da je životno okruženje u nevolji.”

Ukrako o ?injenicama o kojima se govori u ovom tekstu

  • Syngenta, Monsanto, Bayer, Dow i DuPont trenutno kontrolišu skoro 100% globalnog tržišta pesticida, genetski modifikovanih biljaka i semena.
  • Neonikotinoidni pesticidi su pesticidi nove generacije koje se primenjuju na seme pre sadnje. Ovi pesticidi ulaze u ceo sistem biljke kako ona raste i na kraju se nalaze i u polenu i nektaru.
  • Dakle ulaze u ishranu p?ela. Ovi insekticidi su vrlo toksi?ani za p?ele i njihova upotreba dovodi sigurno da nestanka p?ela iz eko sistema.
  • P?ele i prirodno zaprašivanje modernim “proizvo?a?ima hrane” ne trebaju… Oni kupju GMO seme svake godine od Monsanta, Syngente…
  • Još je davno Ajnštajn rekao da kad bi sa lica zemlje nestale p?ele, ljudska rasa bi preživela još najviše 4 godine. Možda sada njegova tvrdnja ne važi, imamo GMO.
  • Dva najopasnija neonikotinoida su “Actara” i “Cruiser” – proizvo?a? Syngenta AG. 
  • Syngenta AG, proizvo?a? semena i pesticida zapošljava preko 26.000 ljudi u preko 90 zemalja i na tre?em je mestu u svetu po prodaji na tržištu semena.
  • Syngenta AG je bila kažnjavana u Nema?koj 2012. za prikrivanje ?injenice da je njen genetski modifikovan kukuruz ubijao stoku. 
  • Syngenta AG je morala da plati kaznu od 105 miliona dolara u SAD-u nakon što je otkriveno da su kontaminirli vodu za pi?e za oko 52 miliona Amerikanaca u više od 2.000 vodenih okruga sa svojim “gender-bending” herbicidom Atrazine. 
  • American Bird Conservancy (ABC) je u svojim studijama potvrdio da i najmanja koli?ina neonikotinoida deluje pogubno na ptice (jedno zrno neonikotinoidnog kukuruza može da ubije malu pticu peva?icu).
  • Novi izveštaj zaklju?uje da je kontaminiranost zemljišta i podzemnih voda neonikotinoidima širom sveta ve? na pragu da ubije mnogo beski?menjaka. 
  • Dalje u ovom tekstu možete videti i kako je Barak Obama postao Monsantov ?ovek u Vašingtonu.

Tužba povezuje neonikotinoide i izumiranje p?ela

Neonikotinoidni pesticidi su nove hemikalije koje se primenjuju na seme pre sadnje. Ovi pesticidi ulaze u ceo sistem biljke kako ona raste i na kraju se nalaze i u polenu i nektaru.

Ovi insekticidi su vrlo toksi?ani za p?ele, jer su sistemski, rastvorljivi u vodi, i prodiru svuda. Mogu se akumulirati kako u zemljištu i podzemnim vodama, i ostati dugi niz godina, tako i u košnici, a uti?e i na druge vrste, kao što su ptice peva?ice.

Neonikotinoidi uti?u na centralni nervni sistem insekata na na?ine koji su kumulativni i nepovratani. ?ak mali iznosi mogu imati dalekosežne posledice tokom vremena.

P?ele i neonikotinoidi

Nestanak p?elinjih kolonija je po?eo da ubrzava u SAD ubrzo nakon dozvole EPA za upotrebu ovih insekticida na tržištu sredinom 2000-tih. U tužbi se navodi da je EPA dozvolila upotrebu neonikotinoida tržištu, uprkos jasnim znacima upozorenja.

Tako?e se navodi da je EPA delovala mimo zakona tako što je, uslovno, pri registraciji tih pesticida, omogu?ila da se proizvod na?e na tržištu uprkos nedostatku svih neophodnih podataka.

Evropska bezbednost hrane (European Food Safety Authority) je ozna?ila neonikotinoide neprihvatljivim

EPA nastavlja neodgovorno da se ponaša prema neonikotinoidima i pored nedavnih nalaza organizacija drugih vlada. Ranije, ove godine na primer, Evropska bezbednost hrane (EFSA -European Food Safety Authority) objavila je izveštaj da su neonikotinoidnni insekticidi su u suštini “neprihvatljivi” za mnoga semena.

Evropska komisija zatražila je od EFSA da proceni rizike koriš?enja tri zajedni?ka neonikotinoida – clothianidin, imidakloprid i thiamethokam – sa posebnim osvrtom na:

  • Njihove akutne i hroni?ne efekte na opstanak i razvoj p?elinjeg društva
  • Njihove efekte na larve p?ela i p?elinjeg ponašanja
  • Rizike letalnih doza te tri hemikalije

Jedno od pitanja koje je EFSA bio je vezan za nedostatak adekvatnih informacija od nau?nicika, isti?u?i da je u nekim slu?ajevima zbog nedostatka podataka bilo nemogu?e da se sprovede ta?na procena rizika. Ipak, ono što su dobili kao ogovor bilo je samo: “… neonikotinoidi se koriste samo na usevima koji ne privla?e p?ele.”

A šta je sa prašinom proizvedenom tokom setve tretiranih semena? EFSA je odlu?ija da je “opasnost za p?ele je indikovana i ne može biti isklju?ena …”

Nažalost, neonikotinoidi su postali najbrže rastu?ih insekticidi u svetu. U SAD-u, prakti?no svi genetski modifikovani Bt usevi kukuruza se tretiraju neonikotinoidima.

Ozbiljni rizici za p?ele ve? postoje

Jedan od posmatranih efekata ovih insekticida je slabljenje imunog sistema p?ela. P?ele donose pesticidima natovaren polen natrag u košnice gde ga koriste sve p?ele.

Šest meseci kasnije, njihov imuni sistem propada, i bivaju plen sekundarnih, naizgled “prirodnih” p?elinjih infekcija, kao što su grinje, paraziti, virusi, gljivice i bakterije, patogena kao što su Varroa grinje, Nosema, gljivi?nih i bakterijskih infekcija i izraelskog virusa akutne paralize (IAPV). Ozbiljni pomor p?ela se dešava širom sveta u protekloj deceniji.

Za fenomen, nazvan Coloni Collapse Disorder (CCD) se smatra da je uzrok razli?itih neravnoteža u okruženju, iako poljoprivredna praksa, kao što je upotreba pesticida neonikotinoida, dobija sve ve?u pažnju i sve više istraživanja stupa na scenu Kako piše u ?asopisu Nature.

“P?elinja kolonija zavisi od kolektivnog rada mnogih pojedina?nih ?lanica. Tako, iako koncentracije pesticida mogu da imaju suptilne ili subletalne efekte na individualnom nivou, to ne zna?i da se to ne?e odraziti na kolonije p?ela. Pored toga, široko rasprostranjeno intenziviranje poljoprivredne zna?i da su p?ele izložene brojnim pesticidima dok tragaju za hranom, a ipak efekti izloženosti pesticidima retko su pod istragom.”

To je ono što je Nature studija krenula da utvrdi, a otkriveno je da p?ele koje pristupaju neonikotinoid i piretroid pesticidima negativno uti?u na razli?ite na?ine, i to:

  • Manje p?ela izlazi iz larvi
  • Ve?i deo se ne vra?a u košnicu
  • Ve?a je stopa smrtnosti kod p?ela radilica
  • Pove?ana je verovatno?a propasti kolonije

Istraživa?i su rekli:

“Ovde smo dokazali da je hroni?na izloženost Bubamara na ove dve grupe neonikotinoida (pesticidi i piretroidi) u koncentracijama koje bi li?ile onim na terenu narušila prirodno ponašanje potrage za hranom i pove?ala smrtnost radilica i dovodela do zna?ajne redukcije legla u razvoju i uspehu kolonije.

Otkrili smo da radilica traži hranu na osnovu performansi, naro?ito pri sakupljanju polena, što dovodi do smanjene ukupne produktivnosti i gubitaka radilica. Pored toga, utvrdili smo i da kombinatorna izloženost pesticidima pove?ava sklonost kolonija da propadnu.”

Zašto bi bile neophodne hitne akcije od strane EPA?

EPA priznaje da “trovanje pesticidima” može biti jedan faktor koji dovodi do raspada kolonije (Coloni Collapse Disorder), a ipak su spori u delovanju za zaštitu p?ela od ove pretnje. Sadašnji spor može pomo?i i podsta?i ih na hitniju akciju, koja je o?ajni?ki potrebna za balans ishrane.

Postoji oko 100 vrsta useva koji pružaju 90 posto hrane globalno. Od toga, 71 oprašuju p?ele. Samo u Americi, jedna tre?ina zaliha hrane zavisi od oprašivanja p?ela. Jabuke, na primer, zahtevaju jednu koloniju p?ela po jutru da bi se adekvatno oprašivale. Dakle, ako p?elinje kolonije i dalje budu devastirane, do?i ?e do velike nestašice hrane.

Bez p?ela nema hrane

Postoji zabrinutost da bi se uticaj pesticida i drugih oprašiva?a recimo na bumbare, leptire, moljce i druge insekte, moglo dodatno odraziti na životnu sredinu.

?etiri koraka da biste zaštitili p?ele

Ako želite da saznate više o ekonomskim, politi?kim i ekološkim posledicama svetskog nestanka meda, pogledajte dokumentarni film ”nestajanja p?ela”.

Ako želite da se uklju?ite, ovde su ?etiri akcije koje možete preduzeti da pomogne o?uvanju i zaštiti p?ela:

  1. Podržite organske poljoprivrednike i prodavnice u lokalu, što je ?eš?e mogu?e. Možete da “glasate viljuškom” tri puta dnevno. (Kada kupujete organsko vi dajete izjavu “stop GMO i otrovnim pesticidima!”)
  2. Izbacite upotrebu otrovnih hemikalija u svojoj ku?i i na svom travnjaku i koriste samo organsku. 
  3. Još bolje, uklonite travnjak i pretvorite svoju baštu ili drugo u prirodno stanište. Travnjaci nude vrlo malo koristi za životnu sredinu, a cvet i povrtnjaci pružaju odli?na prirodna staništa meda.  
  4. Postanite p?elar amater. Imati košnicu u vrtu zahteva samo oko sat vrermena nedeljno a koristi lokalnom ekosistemu, a i možete uživati svoj med!

Proizvo?a?e zaga?enog semena štiti ameri?ka administracija

“If the bee disappeared off the face of the earth, man would only have four years left to live.”

? Albert Einstein

Još je davno Ajnštajn rekao da kad bi sa lica zemlje nestale p?ele, ljudska rasa bi preživela još najviše 4 godine. P?ele masovno nestaju upotrebom ovih pesticida. ko je najviše kriv za to? Evo šta navode ruski lideri “extreme outrage” (ekstremni bes) nakon izveštaja sa nedavnog susreta prerdsednika Putina i ameri?kog državnog sekretara Džona Kerija.

Obamin režim nastavlja da štiti biogeneti?ke gigante Syngenta i Monsanto ?ija semena dovode do apokalipse p?ela i Kremlj upozorava da to “sigurno vodi” ka svetskom ratu.

Prema izveštaju, objavljenom u Kremlju danas od strane Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Ruske Federacije (MNRE) (Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation (MNRE)), Putin je bio toliko besan zbog odbijanja Obaminog režima da razgovara o ovoj ozbiljnoj temi da odbijao da se sastane sa Kerijem ?ak tri sata iako je ovaj došao u Moskvu na zakazanu diplomatsku misiju, ali je onda popustio kako ne bi izazvao još ve?i jaz izme?u ova dva naroda.

Središte ovog spora izme?u Rusije i SAD, navodi se u izveštaju MNRE, su “nesporni dokazi” da sorte neuro-aktivnih hemijskih insekticida na bazi nikotina, poznatiji kao neonikotinoidi, uništavaju populaciju p?ela na planeti, što potencijalno dovodi do situacije da ne bude dovoljno hrane za ishranu planete.

Smrt p?ela

Dakle, ozbiljnost ove situacije, MNRE izveštava, pokrenuta je od Evropske komisije (EK) (European Commission) prošle nedelje gde je predložena dvogodišnja zabrana ovih pesticida iz predostrožnosti (po?ev od 1. decembra 2013.) protiv “ubijanja p?ela” prate?i odluke vlade Švajcarske, Francuske, Italije, Rusije, Slovenije i Ukrajine, koje su ve? stavile zabranu na ove, jedne od najopasnijih, genetski modifikovane organizame na kontinentu.

Dva najopasnija neonikotinoida moraju biti zabranjena, a to su “Actara” i “Cruiser” proizvedena od strane švajcarskog globalnog bio-tech giganta Syngenta AG, proizvo?a?a semena i pesticida, koji zapošljava preko 26.000 ljudi u preko 90 zemalja i na tre?em je mestu u svetu po prodaji na komercijalnom poljoprivrednom tržištu semena.

Važno je napomenuti, po ovom izveštaju, da Syngenta, zajedno sa bio-tech giganatima Monsanto, Bayer, Dow i DuPont sada kontroliše skoro 100% globalnog tržišta pesticida, genetski modifikovanih biljaka i semena.

Monsanto-Syngenta-Dow-Bayer-DuPont

Tako?e, treba imati na umu da je Syngenta, po ovom izveštaju, u 2012. je bila kažnjavana u Nema?koj za prikrivanje ?injenice da je njen genetski modifikovan kukuruz ubijao stoku a morali su i da plate kaznu od 105 miliona dolara u SAD-u nakon što je otkriveno da su kontaminirli vodu za pi?e za oko 52 miliona Amerikanaca u više od 2.000 vodenih okruga sa svojim “gender-bending” herbicidom Atrazine.

Koliko su neverovatne i zastrašuju?e ove situacije, MNRE kaže, može da se vidi u izveštaju izdatom prošlog marta od strane ameri?kog društva za o?uvanje ptica, American Bird Conservancy (ABC) u kojoj se upozorava da je planeta u opasnosti, a kao što se, u delu, kaže:

“Kao deo studije o uticajima neonikotinoida, ABC je pozvao na zabranu njihove upotrebe za tretiranje semena i za ukidanje svih aplikacija dok se ne sa?eka nezavisna revizija efekata ovih proizvoda na ptice, kopnene i vodene beski?menjake i druge divlja?i.”

“Jasno je da ove hemikalije imaju potencijal da uti?u na ceo lanac hrane. Prisustvo neonikotinoida u životnom okruženju sa njihovom sklonoš?u da zaga?uju podzemne vode, i njihovom kumulativnom i uglavnom nepovratnom na?inu delovanja, kod beski?menjaka stvaraju zna?ajne ekološke probleme”, rekla je Palmer Sintija (Cynthia Palmer), koautor izveštaja o pesticida i program menadžer ABC-a, jedne od vode?ih organizacija za o?uvanje ptica.

ABC je naru?io od svetski poznatog toksikologaza životnu sredinu Dr. Pierre Mineau-a da sprovede istraživanje.

100-strana obiman izveštaj, “Uticaj najrasprostranjenijih svetskih insekticida na ptice” (The Impact of the Nation’s Most Widely Used Insecticides on Birds) sadrži 200 studija o uticaju neonikotinoida uklju?uju?i i industrijsko istraživanje dobijeno kroz istraživanje Ameri?kog akta o Slobodi Informisanja (US Freedom of Information Act).

Toksikološki izveštaj procenjuje rizik za ptice i vodene sisteme i uklju?uje opsežna pore?enja sa starijim pesticidima koje su zamenili neonikotinoidi. Procena zaklju?uje da su neonikotinoidi su pogubni i na ptice i na vodene sisteme od kogih zavise.

“Jedno zrno neonikotinoidnog kukuruza može da ubije male ptice peva?ice”, rekao je Palmer. “?ak i malo zrno pšenice i uljane repice tretirano najstarijim iz grupe neonikotinoida – takozvanim imidaklopridom – može smrtno otrovati pticu.”

Novi izveštaj zaklju?uje da je kontaminiranost zemljišta i podzemnih voda neonikotinoidima u Sjedinjenim Državama i širom sveta ve? pragu ubije mnogo beski?menjaka.

Brzo nakon ovog izveštaja , MRNE navodi da su brojne grupe ameri?kih p?elara i ekologa tužile Obama režim stalno upotrebljava neonikotinoide navode?i: “Mi smo tužili EPA na sudu zbog neuspeha da zaštite p?ele od pesticida. Uprkos našim naporima da upozorimo Agenciju o problemima sa neonikotinoidima, EPA i dalje ignoriše jasne znake upozorenja da je poljoprivredni sistem u nevolji”

P?ela

I koliko ?e loš poljoprivredni sistem u svetu tek postati zbog ovih genetski modifikovanih biljaka, pesticida i semena, ovaj izveštaj se nastavlja, vidi se po predlogu EK je prošle nedelje, nakon zabrane neonikotinoida, ipak planiraju kriminalizuju skoro sva semena i biljke koje nisu registrovane u Evropskoj uniji, pa kažu:

Evropa se žuri ka dobrim starim danima 1939. 40. … Evropska komisija je predložila novi zakon po kojem je protivzakonito da se proizvode, reprodukuju ili da se trguje se semenima povr?a koja nisu testirana, odobrena i prihva?en od strane birokratije Evropske unije pod nazivom “Evropska Agencija za biljnu raznolikost” (EU Plant Variety Agency).

To se zove Zakon o reproduktivnom materijalu biljaka, i pokušava da stavi pod kontrolom gotovo sve biljke i semena. Ku?ni baštovani koji gaje biljke sa neregulisanim semenima ?e se smatrati kriminalcima na osnovu ovog zakona.

MRNE izveštaj isti?e da iako ova inicijativa Evropske Komisije može izgledati drakonski, ipak je neophodna da bi se o?isti kontinent od kontinuiranog zaga?enja sa montruoznim genetski modifikovanim semenima.

Najviše što zbunjuje u svemu ovome, MRNE kaže, a što je dovelo do besa Putina prema SAD, bilo je da Obamin režim ima cilj da zaštiti proizvo?a?e pesticida od katastrofalne štete koju vrše na životnu sredinu, a kako Gardijan detaljno izveštava 2. maja u svom ?lanku pod naslovom “SAD odbacuje tvrdnju Evropske Unije da su ovi insekticidi primarni razlog za kolaps p?elinjih kolonija za koji, u jednom delu delu, kažu:

“Evropska unija je ove nedelje glasala za dve godine zabrane pesticida poznatih kao neonikotinoidi povezanih sa kolapsom p?ela. Ameri?ka vlada je našla, višestruke uzroke kolapsa p?ele.”

Pravi razlog Obaminog režima zaštite ovi bio-tech giganata koji uništavaju naš svet, MRNE kaže, može se videti u izveštaju pod naslovom “Kako je Barak Obama postao Monsantov covek u Vašingtonu?“, I koji, u delu, kaže:

Monsanto u ameri?koj vladi

“Posle pobede na izborima 2008, Obama je popunio klju?na mesta sa Monsantovim ?elnicima, u federalnim agencijama za pitanjima hrane, USDA i FDA: Na USDA, kao direktor Nacionalnog instituta za hranu i poljoprivredu, postavljen je Rodžer Beachi, bivši direktor “Monsanto Danforth Center”. Kao zamenik komesara FDU dok je nov car zabezbednost hrane zloglasni Majkl Tejlor, bivši potpredsednik za javnu politiku za Monsanto. Tejlor je bio zaslužan dobijanje saglasnosti za Monsantov genetski proizveden gove?i hormona rasta.”

Što je još gore, nakon što je Rusija suspendovala uvoz i upotrebu jedne sorte Monsantovog genetski modifikovanog kukuruza, koji se dovozi u vezu sa rakom dojke i ošte?enjima drugih organa, prošlog septembra, Russia Today News Service prenosi odgovor Obaminog režima:

“Predstavni?ki dom ameri?kog Kongresa usvojio je tiho i u poslednjem trenutku dodatak zakona o poljoprivrednom budžetu za 2013. – uklju?uju?i i odredbe koje štite koompanije koje proizvode genetski modifikovano seme od sudskih sporova sa zdravstvenim rizicima.

Asocijacija, koja je zvani?no poznata kao “Farmer Assurance Provision”, je ismejana od strane GMO protivnika i prozvana kao “Monsanto Protection Act” koji lišava sudske organe da gone Monsanto i koji može da sadi i prodaje genetski modifikovano (GMO) seme i rod, bez obzira na bilo kakvu štetu po zdravlje koju oni proizvedu.

Odredba je trebalo da ide kroz Poljoprivredne ili Pravosudne odbore na razmatranje. Umesto toga, nijedno ro?ište održano, a tekst je o?igledno nepoznat ve?ini demokrata (koji imaju ve?inu u Senatu) pre njegovog usvajanja u okviru dela “HR 993”.

Dana 26. marta, Obama je tiho potpisao ovaj “Monsanto Protection Act” kroz Zakon o zaštiti ljudskih prava ?ime se onemogu?ava Amerikancima da tuže ove gigante makar se razolelo desetine miliona, a mnogi milioni ?e sigurno umireti, po ?emu MRNE izveštaj i naziva ovo kao najve?u poljoprivrednu apokalipsu u ljudskoj istoriji. Preko 90% divljih p?elinjih populacija u SAD su ve? nestale, a dok ?e 80% doma?ih tako?e uginuti.

GMO kulture i njihovi pesticidi uništavaju pčele!!! vuja

Summary:


User Rating: 4.1 (5 votes)

Tags: , , , , , ,


About the Author



One Response to GMO kulture i njihovi pesticidi uništavaju pčele!!!

  1. Pingback: Genetski Modifikovani Organizmi (GMO)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top ↑