Almanah Razgovor sa Branislavom Nušićem, 1926. g.

Published on јул 14th, 2013 | by vuja

0

Razgovor sa Branislavom Đ. Nušićem, novembar, 1926.

Misli o našoj dramskoj književnosti i nekoliko obaveštenja o tome kako nastaju drame. Nešto o našim prilikama i o sarajevskom pozorištu.


Potražih u sarajevskom pozirištu g. Branislava ?. Nuši?a, gde je on sada upravnik. Rekoše mi da je u sali. A tamo je bio pravi lom. Sve ispreturano, ?ak i veliki lusteri spušteni s plafona. Od skela i drugih stvari jedva i primetih g. Nuši?a kako se, kao mladi? kre?e po pozornici, sve nešto nadgledaju?i i uvek nešto nameštaju?i. Mislio sam da me nije primetio u onom haosu u sali. Ali prevario sam se. Jer, odjedanput, sa pozornice nestade g. Nuši?a, a predamnom se pojavi pozorišni faktotum Mustafa sa saopštenjem da me g. upravnik ?eka u kabinetu.

U nameri da g. Nuši?a pitam o koje?emu

– Dobar dan. Kako ste? Šta radite? Ho?ete li jednu crnu kafu? Mustafe, kafe!

Do?eka me upravnik sarajevskog Narodnog Pozorišta, kad u?oh u njegovu ukusno nameštenu kancelariju.

Evo do?oh da Vas o koje?emu upitam, razume se ako ste raspoloženi. Naše ?itaoce bi, na primer, zaista interesovalo šta naš najve?i i najplodniji živi dramski pisac misli o savremenoj našoj dramskoj književnosti. O tome prvo, a posle ako bude raspoloženja, još i o?emu drugom.

Vladimir Filakovac - Branislav Nuši? (crtež olovkokm)– Nesumnjivo da se dramska književnost, -po?inje g. Nuši?-, u nas posle rata razvija novim jednim elanom. Do rata,  u celoj našoj južnoslovenskoj književnosti, mogla su se nabrojati dva do tri dramska pisca. Danas oni ve? pripadaju prošlosti. Izgledalo je, u jednom ?asu, da naša rasa nije sposobna za razvijanje dramske literature. Me?utim, današnja dramska književnost, daje naprotiv, jedno uverenje da ?e se i kod nas drama, kao literalni oblik, razviti i pre i popularnije od romana. Ne može se re?i da je ona to ve? postigla. Ali, svakako tome se ide.

Šta je, po vašem mišljenju, pomoglo ovaj razvoj?

– Razvoj nove drame nesumnjivo pomaže mnogo i razvijanje samog društva. Mi, stari, predratni dramski pisci, bili smo upu?eni na male uske sredine. Pa, ako ho?ete, i na male ljude. Danas su nastali novi odnosi. U našem velikom, posleratnom društvu ni?u novi odnosi, novi sukobi, novi pogledi. Sve to vodi dramati?aru široko polje rada i dobre uslove. Stoga ja i verujem u budu?nost naše drame.

Hteo bih da vas zamolim da mi odate tajnu: kako vi stvarate dramu, nalazite motiv i kako ga obra?ujete?

– Ja ne znam kako drugi dramati?ari postupaju ili rade. Sve svoje drame stvaram ja na osnovu sitnih opažanja. Iz jedne najobi?nije stvari, koja mi se u?ini zgodna ja razvijam i mesim budu?u dramu. Nikad nisam napisao komad zato što sam ga hteo da ga napišem.

Nego kako?!

– Dobijem opažanjem jedan mali materijal. Taj se materijal kod mene kuva, ?esto i po godinu pa i više dana. To mešenje ili kuvanje, to je ?itav jedan proces. Scenu stvaram u sebi. One su gotove, tako da od trenutka kada sednem da pišem dramu, imam je ve? celu u sebi izra?enu. Otuda dolazi da ja vrlo brzo napišem dramu, jer imam do detalja sve izra?eno.

Se?ate li se, možda, kako ste došli na ideju i napisali jednu od svojih mnogobrojnih drama. Šta je bio konkretan povod jedne vaše drame? Konkretan jedan primer Vašeg autorskog stvaranja?

– Znam istoriju jedne svoje stvari kao vrlo interesantnu. To je „Obi?an ?ovek“.

… Voleo sam jednu devojku i napisao sam, naravno, jednu pesmu. Slu?aj je hteo da, iako sam voleo tu devojku, nisam njoj posvetio tu pesmu nego je posvetim Kralju Milanu. A to me je odvelo u dvogodišnji zatvor. Baš u to vreme imao sam završne ispite na univerzitetu. A policija je htela da me omete, i na taj na?in je trebalo da ostanem nedovršen ?ak. Ja se zato rešim da bežim iz Beograda u Novi Sad ili Zemun, tamo da se spremim za ispite pa onda pre?em u Beograd, da položim ispite, makar me posle toga i odveli u zatvor. U Beogradu sam morao da se sakrijem negde od policije, odakle bih lako mogao pre?i u Zemun.

Otišo sam u vinograd kod te gospo?ice. Moj prijatelj Sava Avramovi? prešao je dotle u Zemun da na?e ?amac u kojem ?u pobe?i iz Beograda. U vinogradu se, me?itim zatekao ro?ak te gospo?ice koji je bio policajac i koji me nije poznavao. Policija me je na sve strane tražila. Ja se stoga u tom trenutku sporazumem s gospo?icom da se tom njenom ro?aku, policajcu predstavim pod tu?im imenom. To predstavljanje trajalo je svega pet do deset minuta, koliko i njegova poseta.

… Ta mala sitnica dala mi je povoda da polako mesim i napišem komad „Obi?an ?ovek“ Ova sitna stvar me je toliko obuzela da sam u pameti izradio skoro celu dramu.  Pri?ao bih tako bilo kod ku?e, bilo me?u prijateljima o toj stvari. Primetio sam da svakom prilikom, kod svakog ponovnog pri?anja, uvek nešto novo dodam što bi mi tog trenutka palo na pamet. Pri?aju?i ja sam gradio dramu. Tako sam na kraju krajeva, posle godinu – dve dana, kad je stvar dozrela, imao izra?eno sve do detalja. I onda, razume se, ništa lakše nego sesti i naposati za dve do ?etri nedelje celu stvar.

… Mogu u pogledu moga na?ina rada re?i još i ovo. Uvek sam zaokupljen dvema ili trima idejama. I dok jednu radim, dotle se druga ve? razvija.

Uroš Predi? -karikatura - Branislavu Nuši?u, 4. feruar 1904
„Mesto ?estitke šalje jubilaru ovaj crtež njegov, tj. najiskreniji poštovatelj, Uroš Predi? – U Orlovatu, 4. febr. 1905.

Imate li mnogo stvari koje bi da uradite ili razvijete?

Marko Murat karikatura Branislava Nuši?a – Prema onom što ja imam pred sobom i što bih želeo da izradim, ja mislim da do sad nisam dao ni svoju ni dobru polovinu. Verujte mo da mi je zato vrlo žao.

Ovod trenutka, na primer, jednovremeno radim tri stvari. To možda, izgleda malo ?udno i fabri?ki. Ali u stvari nije tako. Svaka od ovih stvari ve? je prošla proces stvaranja. Ali ih ja radim istovremeno, sve jednog dana.  Radim na njima naizmence. Kao sam koga dana raspoložen tako uzimam u rad i stvari koje najviše odgovaraju tom raspoloženju.

Šta nam spremate novo?

– Radim jednu muzi?ku dramu „Ve?nost“.  sadržaj je po staroj arapskoj pri?i, koja je poznata i našoj književnosti kroz Janka Veselinovi?a i Dragutina Ili?a. Obojica su se ove teme dotakli i dali je u nepotpunom, pripoveda?kom obliku.

To je ono: Jedan trenutak u grobu ?itava ve?nostZatim radim jednu seosku komediju „Ušao ?avo u selo“.  I radim komediju koju sam bio napustio ?itavu godinu dana, pa joj se opet vratio. To je „Gospo?a ministarka“.

… Da li ?u sti?i da napravim i ostale stvari koje imam u projektu, to zavisi u prvom redu od mog stomaka (g. Nuši? pati od stomaka) i od sode bikarbone, u koliko bi mi ona pomogla da mi stomak ne diriguje inspiracije.

Ovde je završen razgovor sa g. Nuši?em, dramskim piscem. kako je g. Nuši? bio i prvi ?ovek Umetni?kog Odeljenja, interesovalo nas je  šta on misli o našim umetni?kim prilikama, sad kad se toliko govori o ukidanju mog Odelenja, G. Nuši?, na sve spreman, bio je ljubazan da nam kaže i slede?e:

Nastavak za koji dan, koga zanima šta g. Nuši? misli o misli o našim umetni?kim prilikama, može biti u toku ako lajkuje našu FB stranu

Razgovor sa Branislavom Đ. Nušićem, novembar, 1926. vuja

Summary:


User Rating: 4.2 (13 votes)

Tags: , , , , ,


About the Author



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to Top ↑