Kanabis Marihuana zabranjena medicina

Published on јун 18th, 2013 | by vuja

0

„Marijuana zabranjena medicina“ – Intervju sa Lester Grinspoonom


Prof. Lester Grinspoon je psihijatar sa Harvarda (Lester Grinspoon je Associate Professor Emeritus of Psychiatry at Harvard Medical School). Njegova knjiga „Marijuana zabranjena medicina“ je prevedena na sedam jezika.

On je jedan od ?etri šampiona terapije efektom marihuane. On kaze da samo 25% populacije USA je zainteresovano za uklanjanje prohibicije nad marihuanom, ali 80-85% smatra da bi trebala da se koristi u medicinske svrhe.

On je veoma jasan po pitanju politike iza prohibicije i zalaže se za pokretanje pitanja legalizacije u US kongresu, kako bi dozvolili upotrebu marihuane u medicinske svrhe.

dr. Lester Grinspoonom

Da li mislite da marihuana zaslužuje trenutnu reputaciju?

Zavisi šta podrazumevate pod reputacijom. Ne zaslužuje reputaciju toliko štetne droge, da ljudi koji je poseduju zaslužuju da budu uhapšeni. U Ujedinjenjenim Ameri?kim Državama, u 1995., uhapšeno je 589,000 ljudi po raznim optužbama vezanim za marihuanu.

Od kako sam zapo?eo svoj rad u ovoj oblasti, od 1967, 10 miliona ljudi je uhapšeno, da ne spominjem milione koji su bili ozna?eni kao kriminalci i ?ije su karijere uništene zbog hapšenja. Marihuana definitivno ne zaslužuje taku vrstu reputacije. Dok u svakom slu?aju nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana, koji nisu ni priblizno ozloglašeni. Nadam se da ?e marihuana ste?i takvu vrstu reputacije da ?e od nje nastati jedna nova izuzetna medicina.

Marihuana je zapanjuju?e netoksi?na. Za sve godine koriš?enja marihuane, ne postoji ni jedan dokumentovan slu?aj smrti prouzrokovan njenim koriš?enjem. Nisam siguran da možete re?i istu re?enicu za bilo koju drugu drogu. Vjerujem da ?e cena marihuane opasti kada se globalno prihvati u medicini, isti slu?aj se desio sa penicilinom.

Naj?es?a cena danas na ulici je izmedju 200-400 dolara po unci predstavlja tarifu prohibicije. Jednom kada se bude koristila kao lek košta?e izmedju 20-30 dolara za uncu, što zna?i da ce džoint kostati izmedju 30-40 centi.

Predpostavimo da pacijent koji prima hemoterapiju zbog raka pati od vrtoglacive i povra?anja. Može da koristi ondansetron ili granestotron, i oni ?e ga koštati oko 30 do 40 dolara po piluli i možda ?e morati da uzima i do ?etri pilule. Sa druge strane jedan dzoint od 30 centi ?e mu pomo?i podjednako dobro.

Ono što mi znamo o primeni marihuane u medicini je zasnovano isklju?ivo na anegdotama. Onda kada nam dozvole da izvedemo detaljnije studije, siguran sam da ?emo uvideti neverovatan lek.

Svaka osoba koja je prou?ila literaturu zna da je marihuana neverovatno netoksi?na droga. Naravno prvi zahtev za svaki lek je da ne šteti.

Kada marihuana dobije svoje zasluženo mesto u US farmaciji, mesto koje je izgubila proglašenjem Marihuana Tax ACT-a 1937 (prvo proglašenje marihuane kao veoma opasne droge), na?i ?e se medju najmanje toksi?nim supstancama na celom apotekarskom rafu.

Da bi ona dostigla pomenut status, koliko je bitno da se razvije drugaciji na?in konzumiranja, umesto pušenja, ili smatrate da ?e pušenje biti omiljeni na?in konzumiranja u medicinske svrhe?

Trenutno, pušenje je omiljeni na?in i postoji nekoliko razloga zbog toga. Prvi, dostupan lek sa THC-om, Marinol sadrži samo jedan od 60 kanabinoida. Problem je u tome što nije jednako dobar kao pušena marihuana zato što nisu svi korisni efekti marihuane isklju?ivo u THC-U. Ja mislim, na primer, jos jedan deo spektra kanabinoida, je veoma važan. Drugo, osoba koja koristi dim marihuane može lako da zna koliko joj je dovoljno da spre?i vrtoglavicu, ili bilo šta drugo što pokušava da postigne.

Ako neko koristi oralno, bilo da uzima Marinol pilule ili Alice B., Toklas-ove braon pilule, teško može da iskontroliše dozu, i na kraju može da uzme previše ili premalo. Na oba na?ina individua mora da sa?eka da po?ne da deluje pilula kako bi znao da li je išta postigao.

Dalje posmatrano, postoje razlike u biodostupnosti. Na primer, dve osobe mogu uzeti jednu Marinol pilulu, ali jedna može apsorbovati više od druge, tako da nivo apsorbcije može biti ve?i danas nego sutra. Baš zbog ovog razloga pušenje je bolje.

Kako god, ja mislim da u budu?nosti ne?emo pušiti marihuanu, vec ?emo je koristiti inhalacijom zato što kanabinoidi lako isparavaju iz biljke. Tehnologija za tako nesto postoji danas, ali je nemogu?e istražiti je zbog stava US vlade.

Da li ste oduvek smatrali da je marihuana toliko korisna supstanca?

Odgovor: Ne . 1967., bio sam veoma zabrinut zbog mladih ljudi, korisnika te užasne droge, marihuane, i nisam slušao autore koji su pokušavali da kažu suprotno. U to vreme, i verovao sam da trebam da otkrijem nau?ne ?injenice a da ih zatim objektivno iznesem na videlo, nebi li nekim ljudima skrenuo pažnju. Kako se na kraju ispostavilo, otkrio sam da mi je do tada “ispiran mozak” , kao i svakom drugom ameri?kom gra?aninu, i da iako marihuana nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana.

?ak Šta više otkrio sam da marihuana ne stvara fizi?ku zavisnost,! Proveo sam tri cele godine istražuju?i pre nego što sam napisao knjigu, Marijuana Reconsidered (predomisao u vezi marihuane, slobodan prevod), koja je bila objavljena od strane Harvard univerziteta 1971. nazvao sam je tako što sam se i sam predomislio. Danas je ta knjiga klasik.

Moj zaklju?ak je bio taj da je najopasnija stvar kod marihuane ?injenica da je vise od 400,000 ljudi godišnje uhapšeno zbog nje.

U knjizi sam takodje predvideo, da kada ljudi budu shvatili sve o marihuani, slobodna procena 10 godina, njen legalni status bi?e promenjen. Toliko sam dobar kao prognosticar! Prognoza je neuspela…

U knjizi sam napisao, poglavlje o terapijskoj upotrebi. To su spisi koji su ostali od terapeuta 19-og veka, u vreme kada je droga dosta koriš?ena. Pre pet godina sam shvatio sam da je tema jako zanimljiva, i uvideo sam da sam proveo isuviše godina istražuju?i koliko je štetna (ili neštetna) marihuana, i da je došlo vreme da istražim koliko bi mogla da bude korisna. Bio sam zainteresovan za medicinsku i nemedicinsku upotrebu. Na kraju knjige, Marijuana, zabranjeni lek, samo pogledajte njenu potencijalnu medicinsku upotrebu.

Da li je knjiga bila uspesna?

Apsolutno. Knjiga je naro?ito odlicno prihva?ena u Evropi. U Londonu sam, na primer, pre oko godinu dana, u?estvovao na TV debati, a jedna žena koja je došla iz Leeds-a kako bi bila u publici, rekla mi je koliko je knjiga promenila njen život. Patila je od Multiple Sclerosis i bila je privu?ena drogom iz razloga sto joj je olak?avao bolove u miši?ima. Ljudi koji pate od MS sindroma cesto ne mogu da kontrolisu bešiku. Pre upotrebe marihuane, bila je tridesetsedmogodišnja majka koja je bila suviše uplašena da napusti ku?u zbog svog stanja. Zahvaljuju?i marihuani, postala je sposobna da kontroliše bešiku i ponovo živi svoj život.

Koje su nemedicinske upotrebe Marihuane?

U mojoj knjizi, Marihuana-zabranjena medicina , postoje pri?e o ljudima koji su nalazili da marihuana osloba?a inspiraciju i potsti?e kreativnost, ili pomaže seksualno. Mnogi ljudi slabog apetita, koriste je sa dobrim efektom. Takodje, u istoriji je ?esto koriš?ena u duhovne svrhe. U najnovije izdanju knjige Marihuana zabranjena medicina , obrati?emo pažnju na uticaj marihuane na spre?avanje starenja. Studije ?e obratiti pažnju na starije ljude koji koriste marihuanu u medicinske i nemedicinske svrhe, nebi li olakšali sebi starost.

Možete li da se setite i jednog razloga zbog kog bi marihuana i dalje ostala ilegalna droga?

Prvo, dozvolite mi da kažem, imam tri razloga da budem zabrinut zbog marihuane. Jedno su deca koja nebi trebala da je koriste, isto kao sto nebi trebala da koriste duvan i alkohol. Drugo, marihuana i vožnja automobila ne idu zajedno. Opet, isto se odnosi i na mnoge narkotike. Na kraju, postoji summja da se odre?ena šteta nanosi respiratornom sistemu. Plu?a nisu napravljena da udišu dim nastao od sagorevanja biljaka tako da moramo predpostaviti da ?ini istu štetu respiratornom sistemu kao i cigarete. Ipak ljudi ne puše ekvivalent paklici cigarete dnevno. Niti je ovo problem koji ne moze biti rešen tehnologijom, ili ironijom, pravljenjem potentnijih trava gde je dovoljno uzeti nekoliko dimova kako bi osetili efekat.

Šta spre?ava marihuanu da postane legalna droga? Da li ima skrivenih interesa?

Na prvom mestu vlada US-A ne želi da prizna da nije bila u pravu marihuane, i da je 10 miliona ljudi uhapšeno od 1967 ni zbog ?ega.

Tako?e, ima skrivenih interesa. Postoji mnogo ljudi koji bi dosta izgubili kada bi marihuana postala legalna. Postoje agenti za suzbijanje narkotika, specijalna policija, farmeceutske kompanije koje prodaju urin testove, i ljudi koji prodaju preparate za skremblovanje testa. Tako?e postoje ljudi koji na ilegalnosti marihuane zara?uju ogromne pare. Niko od pomenutih ljudi nebi bio sre?an kada bi im izvori zarade iznenada nestali.

Predpostavljamo da farmaceutske kompanije ne bi bile sre?ne kada bi se marihuana iznenada pojavila na scenu kao ogroman konkurent modernoj medicini?

Ne nebi bile. Uzmite ondansetron za primer. Farmaceutskoj ku?i ostaje oko 20 dolara po piluli. A cigareta marihuane koja ima isti efekat, ako ne i ve?i, bi koštala oko 30 centi. Da li je uopšte ?udno to što se farmaceutske kompanije plaše legalizacije marihuane.

Nije li ve?ina lekova prilicno toksi?na?

Apsolutno. Postoji veoma mali broj njih toliko malo toksi?nih koliko je marihuana. To je ?injenica.

„Marijuana zabranjena medicina“ – Intervju sa Lester Grinspoonom vuja

Summary:


User Rating: 4.7 (6 votes)

Tags: , , , ,


About the Author



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to Top ↑