Zdravlje Najčešći otrovi u našem okruženju

Published on jun 13th, 2013 | by vuja

4

Otrovi kojima smo najčešće izloženi


Ovde ćemo izložiti samo neke od načešćih sintetičkih hemijskih supstanci (čitaj: otrova) kojima smo svakodnevno izloženi.

Da li želite ove otrove da unosite u sebe? Da li ste od onih koji kažu, ”Pa šta da radim, takvo je vreme…”, ili ste od onih koji su svesni opasnosti i žele nešto da promene?

Život bi bio mnogo lepši bez tih otrova.

“Različiti sistemi na koje utiču ove hemikalije obuhvataju hormonski sistem i čitav niz sistema, počev od onih koji kontrolišu razvoj i funkcionisanje reproduktivnih organa, pa do tkiva i organa koji regulišu metabolizam i sitost. Stoga te supstance izazivaju gojaznost, neplodnost ili smanjenu plodnost, deficit pažnje i poremećaje u učenju, dijabetes i kardiovaskularne bolesti kod odraslih i čitav niz drugih oboljenja ” Navodi se u IOMC izveštaju.

BPA: Bisfenol-A – poguban za mozak

Može se naći u velikom broju plastičnih proizvoda (PVC), kao što su boce za vodu, u ploči mikrotalasne pećnice, zubnim plombama, hrani iz konzervi, bebi igračkama.

Bisfenol A činjenice

To je moćan endokrini zagađivač koji može imati uticaja na tiroidne hormone, oštećenje mozga, smanjenje inteligencije, deficit pažnje, poremećaj hiperaktivnosti, autizam…

Ta veštačka jedinjenja remete prirodan rad hormona, koji imaju kljčni značaj za rast i razvoj ljudskog organizma i ukupno zdravlje čoveka.

BPS: Bisfenol-S – poguban po ćelije

Ima estrogenu aktivnost u odnosu na estradiol, najmoćniji ljudski estrogen. Nedavno istraživanje je pokazalo da BPS prouzrokije apoptozu (smrt ćelija) i ometa mobilnu sekreciju prolaktina (PRE), hormona, koji reguliše stotine bioloških funkcija, uključujući i metabolizam, reprodukciju i laktaciju.

Ftalati – Opasan otrov

Još jedna hemikalija koja se koristi u proizvodnji plastike su ftalati, koje plastiku čine, fleksibilniju, otporniju. Oni su takođe jedan od najjačih zagađivača endokriniog sistema.

ftalati

Ove hemikalije su sve više povezane sa promenama u razvoju muškog mozga, kao i sa genitalnim defektima, metaboličkim poremećajim i smanjenjem testosterona kod beba i odraslih.

Otkriveno je da kontakt s tim jedinjenjima izaziva rak testisa, dojke i tiroidne žlezde, utiče na razvoj nervnog sistema kod dece i hiperaktivnost s poremećajem pažnje kod mališana.  Hemijske supstance ftalati umanjuju plodnost žena i dovode se u vezu s dečjim bolestima, uključujući leukemiju.

PFOA: Posuđe koje ne zagoreva (tefloni i sl.)

Najveći izvor ovih opasnih hemikalija (perfluorinisani PFOA) se nalaze u modernom posuđu koje ne zagoreva, to su otrovi koji su povezani sa rakom, urođenim defekatima i bolestima štitne žlezde.

PFOA otrovi -teflon

Toplo vam preporučujem da bacite vaše teflonizirano posuđe i da ga zamenite sa keramikom ili staklom. Moj lični izbor je keramika, jer je veoma izdržljiva i laka za čišćenje, i praktično ne postoji rizik od izloženosti štetnim hemikalija.

Formaldehid, najpoznatiji kao tečnost za balzamovanje

Formaldehid služi u mnoge industrijske svrhe. Zapravo, često se koristi u tkaninama, da im da “osobinu za lakšu negu”, takođe je i komponenta presovanog drveta. Za formaldehid je dokazano da izaziva rak kod životinja, a može da izazove i rak kod ljudi. Ostali česti nepovoljni efekti po zdravlje uključuju umor, osip na koži, i alergijske reakcije.

formaldehid otrovi

Za formaldehid je poznato da izaziva rak gornjeg disajnog puta, leukemiju, bolesti respiratornog sistema i astmu. Obazriviji izbor svih prirodnih materijala za odeću i nameštaj može pomoći protiv izlaganja formaldehidu.

Koji su kratkoročni zdravstveni efekti formaldehida izlaganja?

Kada je formaldehid prisutan u vazduhu na nivoima koji premašuju 0,1 ppm, neke osobe mogu imati neželjene efekte kao što su vlažne oči, peckanje u očima, nosu i grlu, kašalj, mučninu, i iritaciju kože. Neki ljudi su veoma osetljivi na formaldehid, dok drugi nemaju reakciju na isti nivo izloženosti.

Formaldehid izaziva rak

Iako su kratkoročni zdravstveni efekti formaldehida odavno poznati, manje se zna o potencijalno dugoročnim efekatima po zdravlje. Godine 1980, laboratorijska ispitivanja su pokazala da izloženost formaldehidu izazvati rak nosa kod pacova. 1987. US Environmental Protection Agencija (EPA) svrstala formaldehid kao mogući ljudski karcinogen u uslovima neuobičajeno visoke koncentracije ili produženom izlaganju.

Od tada, neke studije su pokazale da dugo izlaganje formaldehidu dovodi do pojave određenih vrsta raka. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikuje formaldehid kancerogen. U 2011. Nacionalni toksikološki program (National Toxicology Program), takođe, u svom izveštaju svrstava formaldehid u izrazite kancerogene.

PBDE: Vodootprorne hemikalije

PBDE (Polybrominated diphenyl ethers) hemikalije, nazvane i usporivači plamena, su povezane sa tiroidnom žlezdom, a uzrokuju smanjenu plodnost i brojne probleme sa razvojem beba kada se izloženost javlja u materici. PBDE se obično može naći u predmetima za domaćinstvo kao što su presvlake, televizijskim i računarskim kućištima…

PBDE otrovi

Još jedan zajednički izvor PBDE hemikalija je iz dušeka, a obzirom da trećinu svog života provodite u krevetu, ovo nije beznačajan problem.

Šta možete učiniti da se manje izlažete otrovima koji prete sa svih strana?

Umesto da pravite beskrajne spiskove namirnica koje smete koristiti, usredsredite se na ono što treba da uradite da se što manje izlažete otrovnim hemijskim zagađivačima. Proverite gde se kod vas u komšiluku prodaje organsko voće i povrće:

  • Koliko god je to moguće, kupujte organske proizvode.
  • Umesto da jedete ribu  zatrovanu živom i PCB-om, kupujte divlje ulovljenu ribu.
  • Jedite uglavnom sirove, sveže namirnice, izbegavajte preterano obrađivane i upakovane namirnice. Na ovaj način ćete izbeći veštačke aditive, uključujući i opasne veštačke zaslađivače i boje.
  • Čuvajte hranu i piće u staklenim posudama, a ne u plastičnim, i izbegavajte korišćenje plastičihu folija i konzerviranu hranu (koje često sadrže BPA)
  • Izbegavajte gazirana pića i koliko god je moguće sva pića koja su u plastičnoj ambalaži, ako postoji staklena alternativa.
  • Instalirajrte filtere na sve vaše slavine (čak i na one u vašem kupatilu).
  • Koristite samo prirodne proizvode za čišćenje u vašem domu.
  • Pređite na kozmetiku i sredstva za higijenu koja su napravljene na prirodnoj bazi.
  • Izbegavajte da koristite veštačke osveživače, i sve sintetičke mirise.
  • Zamenite teflonske lonce i tiganje sa keramičkim ili staklenim.
  • Prilikom krečenja i farbanja u kući koristite “zelene” netoksične materijale umesto uobičajenih boja i podnih obloga od vinila.
  • Zamenite vašu zavesu za tuširanje od vinila sa tkaninom, ili ugradite staklena vrata. Većina fleksibilne plastike, kao što su tuš zavese sadrže opasne plastifikatore poput ftalata.
  • Ograničite upotrebu lekova što je više moguće. Lekovi su puni hemikalija koje se akumuliraju u telu tokom vremena.
  • Izbegavajte korišćenje pesticida oko kuće i sredtva protiv insekata koji sadrže DEET (N,N-Diethyl-3-methylbenzamide). Postoje sigurne, efikasne i prirodne alternative.

U današnje doba živimo u veoma zagađenom svetu. Dugotrajno izlaganje ovim otrovima gotovo sigurno vodi u neku opaku bolest.  Ne možete izbeći sve, ali ono što možete je da se informišete, postanete svesni opasnosti i probate da koliko toliko izbegnete korišćenje proizvoda koji sadrže ove otrove.

Otrovi kojima smo najčešće izloženi vuja

Summary:


User Rating: 4 (8 votes)

Tags:


About the Author



4 Responses to Otrovi kojima smo najčešće izloženi

  1. Pingback: Zašto je zeolit toliko važan za ljudsko zdravlje?

  2. boris says:

    čemu tolika panika i briga, formaldehid i svi ostali otrovi nisu od juče, njima su trovali ljude kroz celu istoriju.. kako bi radili i od čega bi živeli lekari da su ljudi zdravi, mora ih neko otrovati, oni dođu kod lekara, ovaj im da lek koji proizvodi farmaceutska industrija, i ovi od nečeg moraju živeti jer dok jednom ne smrkne, drugom ne svane..
    što više otrovanih to više posla..
    ovde se ne pominje fluor bez koga se ne može zamisliti voda a između ostalog ni pasta za zube, dobija se kao nus proizvod, al gde ga odbaciti, transport je skup, bolje ga je ubaciti u vodu za piće pa još i naplatiti tu uslugu.. biznis je biznis

  3. Pingback: Vakcine i bolesti. Obavezan genocid? Želimo pravo na život!

  4. ilija says:

    Sve što piše u tekstu je, verujem, tačno, s tim da se pomalo dramatizuju pojedine stvari.

    Međutim, retko ko će u današnje vreme besparice moći da sebi priušti keramičko posuđe ili 100% organske proizvode, ili filtere na svakoj slavini u kući i ugradnju staklenih vrata na tuš kabini….

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Back to Top ↑