Zdravlje Najčešći otrovi u našem okruženju

Published on jun 13th, 2013 | by vuja

4

Otrovi kojima smo najčešće izloženi


Ovde ?emo izložiti samo neke od na?eš?ih sinteti?kih hemijskih supstanci (?itaj: otrova) kojima smo svakodnevno izloženi.

Da li želite ove otrove da unosite u sebe? Da li ste od onih koji kažu, ”Pa šta da radim, takvo je vreme…”, ili ste od onih koji su svesni opasnosti i žele nešto da promene?

Život bi bio mnogo lepši bez tih otrova.

“Razli?iti sistemi na koje uti?u ove hemikalije obuhvataju hormonski sistem i ?itav niz sistema, po?ev od onih koji kontrolišu razvoj i funkcionisanje reproduktivnih organa, pa do tkiva i organa koji regulišu metabolizam i sitost. Stoga te supstance izazivaju gojaznost, neplodnost ili smanjenu plodnost, deficit pažnje i poreme?aje u u?enju, dijabetes i kardiovaskularne bolesti kod odraslih i ?itav niz drugih oboljenja ” Navodi se u IOMC izveštaju.

BPA: Bisfenol-A – poguban za mozak

Može se na?i u velikom broju plasti?nih proizvoda (PVC), kao što su boce za vodu, u plo?i mikrotalasne pe?nice, zubnim plombama, hrani iz konzervi, bebi igra?kama.

Bisfenol A ?injenice

To je mo?an endokrini zaga?iva? koji može imati uticaja na tiroidne hormone, ošte?enje mozga, smanjenje inteligencije, deficit pažnje, poreme?aj hiperaktivnosti, autizam…

Ta vešta?ka jedinjenja remete prirodan rad hormona, koji imaju klj?ni zna?aj za rast i razvoj ljudskog organizma i ukupno zdravlje ?oveka.

BPS: Bisfenol-S – poguban po ?elije

Ima estrogenu aktivnost u odnosu na estradiol, najmo?niji ljudski estrogen. Nedavno istraživanje je pokazalo da BPS prouzrokije apoptozu (smrt ?elija) i ometa mobilnu sekreciju prolaktina (PRE), hormona, koji reguliše stotine bioloških funkcija, uklju?uju?i i metabolizam, reprodukciju i laktaciju.

Ftalati – Opasan otrov

Još jedna hemikalija koja se koristi u proizvodnji plastike su ftalati, koje plastiku ?ine, fleksibilniju, otporniju. Oni su tako?e jedan od najja?ih zaga?iva?a endokriniog sistema.

ftalati

Ove hemikalije su sve više povezane sa promenama u razvoju muškog mozga, kao i sa genitalnim defektima, metaboli?kim poreme?ajim i smanjenjem testosterona kod beba i odraslih.

Otkriveno je da kontakt s tim jedinjenjima izaziva rak testisa, dojke i tiroidne žlezde, uti?e na razvoj nervnog sistema kod dece i hiperaktivnost s poreme?ajem pažnje kod mališana.  Hemijske supstance ftalati umanjuju plodnost žena i dovode se u vezu s de?jim bolestima, uklju?uju?i leukemiju.

PFOA: Posu?e koje ne zagoreva (tefloni i sl.)

Najve?i izvor ovih opasnih hemikalija (perfluorinisani PFOA) se nalaze u modernom posu?u koje ne zagoreva, to su otrovi koji su povezani sa rakom, uro?enim defekatima i bolestima štitne žlezde.

PFOA otrovi -teflon

Toplo vam preporu?ujem da bacite vaše teflonizirano posu?e i da ga zamenite sa keramikom ili staklom. Moj li?ni izbor je keramika, jer je veoma izdržljiva i laka za ?iš?enje, i prakti?no ne postoji rizik od izloženosti štetnim hemikalija.

Formaldehid, najpoznatiji kao te?nost za balzamovanje

Formaldehid služi u mnoge industrijske svrhe. Zapravo, ?esto se koristi u tkaninama, da im da „osobinu za lakšu negu“, tako?e je i komponenta presovanog drveta. Za formaldehid je dokazano da izaziva rak kod životinja, a može da izazove i rak kod ljudi. Ostali ?esti nepovoljni efekti po zdravlje uklju?uju umor, osip na koži, i alergijske reakcije.

formaldehid otrovi

Za formaldehid je poznato da izaziva rak gornjeg disajnog puta, leukemiju, bolesti respiratornog sistema i astmu. Obazriviji izbor svih prirodnih materijala za ode?u i nameštaj može pomo?i protiv izlaganja formaldehidu.

Koji su kratkoro?ni zdravstveni efekti formaldehida izlaganja?

Kada je formaldehid prisutan u vazduhu na nivoima koji premašuju 0,1 ppm, neke osobe mogu imati neželjene efekte kao što su vlažne o?i, peckanje u o?ima, nosu i grlu, kašalj, mu?ninu, i iritaciju kože. Neki ljudi su veoma osetljivi na formaldehid, dok drugi nemaju reakciju na isti nivo izloženosti.

Formaldehid izaziva rak

Iako su kratkoro?ni zdravstveni efekti formaldehida odavno poznati, manje se zna o potencijalno dugoro?nim efekatima po zdravlje. Godine 1980, laboratorijska ispitivanja su pokazala da izloženost formaldehidu izazvati rak nosa kod pacova. 1987. US Environmental Protection Agencija (EPA) svrstala formaldehid kao mogu?i ljudski karcinogen u uslovima neuobi?ajeno visoke koncentracije ili produženom izlaganju.

Od tada, neke studije su pokazale da dugo izlaganje formaldehidu dovodi do pojave odre?enih vrsta raka. Me?unarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikuje formaldehid kancerogen. U 2011. Nacionalni toksikološki program (National Toxicology Program), tako?e, u svom izveštaju svrstava formaldehid u izrazite kancerogene.

PBDE: Vodootprorne hemikalije

PBDE (Polybrominated diphenyl ethers) hemikalije, nazvane i usporiva?i plamena, su povezane sa tiroidnom žlezdom, a uzrokuju smanjenu plodnost i brojne probleme sa razvojem beba kada se izloženost javlja u materici. PBDE se obi?no može na?i u predmetima za doma?instvo kao što su presvlake, televizijskim i ra?unarskim ku?ištima…

PBDE otrovi

Još jedan zajedni?ki izvor PBDE hemikalija je iz dušeka, a obzirom da tre?inu svog života provodite u krevetu, ovo nije bezna?ajan problem.

Šta možete u?initi da se manje izlažete otrovima koji prete sa svih strana?

Umesto da pravite beskrajne spiskove namirnica koje smete koristiti, usredsredite se na ono što treba da uradite da se što manje izlažete otrovnim hemijskim zaga?iva?ima. Proverite gde se kod vas u komšiluku prodaje organsko vo?e i povr?e:

  • Koliko god je to mogu?e, kupujte organske proizvode.
  • Umesto da jedete ribu  zatrovanu živom i PCB-om, kupujte divlje ulovljenu ribu.
  • Jedite uglavnom sirove, sveže namirnice, izbegavajte preterano obra?ivane i upakovane namirnice. Na ovaj na?in ?ete izbe?i vešta?ke aditive, uklju?uju?i i opasne vešta?ke zasla?iva?e i boje.
  • ?uvajte hranu i pi?e u staklenim posudama, a ne u plasti?nim, i izbegavajte koriš?enje plasti?ihu folija i konzerviranu hranu (koje ?esto sadrže BPA)
  • Izbegavajte gazirana pi?a i koliko god je mogu?e sva pi?a koja su u plasti?noj ambalaži, ako postoji staklena alternativa.
  • Instalirajrte filtere na sve vaše slavine (?ak i na one u vašem kupatilu).
  • Koristite samo prirodne proizvode za ?iš?enje u vašem domu.
  • Pre?ite na kozmetiku i sredstva za higijenu koja su napravljene na prirodnoj bazi.
  • Izbegavajte da koristite vešta?ke osveživa?e, i sve sinteti?ke mirise.
  • Zamenite teflonske lonce i tiganje sa kerami?kim ili staklenim.
  • Prilikom kre?enja i farbanja u ku?i koristite „zelene“ netoksi?ne materijale umesto uobi?ajenih boja i podnih obloga od vinila.
  • Zamenite vašu zavesu za tuširanje od vinila sa tkaninom, ili ugradite staklena vrata. Ve?ina fleksibilne plastike, kao što su tuš zavese sadrže opasne plastifikatore poput ftalata.
  • Ograni?ite upotrebu lekova što je više mogu?e. Lekovi su puni hemikalija koje se akumuliraju u telu tokom vremena.
  • Izbegavajte koriš?enje pesticida oko ku?e i sredtva protiv insekata koji sadrže DEET (N,N-Diethyl-3-methylbenzamide). Postoje sigurne, efikasne i prirodne alternative.

U današnje doba živimo u veoma zaga?enom svetu. Dugotrajno izlaganje ovim otrovima gotovo sigurno vodi u neku opaku bolest.  Ne možete izbe?i sve, ali ono što možete je da se informišete, postanete svesni opasnosti i probate da koliko toliko izbegnete koriš?enje proizvoda koji sadrže ove otrove.

Otrovi kojima smo najčešće izloženi vuja

Summary:


User Rating: 4 (8 votes)

Tags:


About the Author



4 Responses to Otrovi kojima smo najčešće izloženi

  1. Pingback: Zašto je zeolit toliko važan za ljudsko zdravlje?

  2. boris says:

    čemu tolika panika i briga, formaldehid i svi ostali otrovi nisu od juče, njima su trovali ljude kroz celu istoriju.. kako bi radili i od čega bi živeli lekari da su ljudi zdravi, mora ih neko otrovati, oni dođu kod lekara, ovaj im da lek koji proizvodi farmaceutska industrija, i ovi od nečeg moraju živeti jer dok jednom ne smrkne, drugom ne svane..
    što više otrovanih to više posla..
    ovde se ne pominje fluor bez koga se ne može zamisliti voda a između ostalog ni pasta za zube, dobija se kao nus proizvod, al gde ga odbaciti, transport je skup, bolje ga je ubaciti u vodu za piće pa još i naplatiti tu uslugu.. biznis je biznis

  3. Pingback: Vakcine i bolesti. Obavezan genocid? Želimo pravo na život!

  4. ilija says:

    Sve što piše u tekstu je, verujem, tačno, s tim da se pomalo dramatizuju pojedine stvari.

    Međutim, retko ko će u današnje vreme besparice moći da sebi priušti keramičko posuđe ili 100% organske proizvode, ili filtere na svakoj slavini u kući i ugradnju staklenih vrata na tuš kabini….

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to Top ↑