google_ad_client = "ca-pub-1840881446723232"; /* FlickTekst */ google_ad_slot = "8501514980"; google_ad_width = 300; google_ad_height = 250;
// ]]>

Sa Internacionalane Konferencije “Zeomedocs” u ?ast Nau?nika, Akademika, Profesora, Doktora Medicinskih Nauka KARLA HECHTA - Baku-London-2010

Karl Hecht Academician of IAS and RAMS, Professor, Doctor of medical science, Head of Scientific Commission of WOSCO on medicine (Berlin, Germany)

Šta je Zeolit, mineral bogat sa SiO2, šta može da postigne i zašto su zeoliti toliko važani za ljudsko zdravlje?

Da bi lakše shvatili zna?aj zeolita i suštinu problema koje može da reši, Doktor Hecht prvo objašnjava pogrešan koncept savremene medicine i savremen problem demineralizacije organizma pod uticajem sveprisutnih zaga?iva?a, te uticaj svih problema savremenog društva na ljudski organizam.

Koncept savremene medicine po Karlu Hechtu

“Pacijent je “crna kutija” za terapeuta. Podrazumeva se da terapeut (lekar) poznaje ulaz u ovaj crni okvir i da zna da ?e pomo?i sa takozvanim aktivnim sastojcima (lekovima), ali šta se u stvari dešava? Sa ovim supstancama u telu on može samo da sumnja, ali ne i da zna sa sigurnoš?u.” Karl Hecht

Brojne studije su pokazale da farmaceutski efekat može biti bitno izmenjen brojnim faktorima:
  • Individualnost
  • Uzrast
  • Pol
  • Interakcije lekova
  • Nutro-farmakološki efekti (interakcija)
  • Doba dana koriš?enja (biološki sat)
  • Ekološki faktori kao što su svetlo, buka, štetni materijali
  • Telesna težina
  • Komorbiditet / multi-morbiditet
  • Interval za doziranja [reference, 10; 6; 26; 27; 47; 55; 37; 18; 16, 17].

“Doziranje po knjizi, ‘jedna pilula tri puta dnevno‘, je pretnja za bezbednost pacijenta baš kao što su i kontaminirane ruke lekara” [48]. Nije teško složiti se sa ovom izjavom. Ovi rezultati se ?esto zanemaruju tako?e iz aspekta uticaja lekova kao no?nih zaliha (u toku spavanja).

Ostali faktori koje treba razmatrati su:

  • Nedostatak fizi?ke aktivnosti koji rezultiraju smanjenom cirkulacijom a samim tim i smanjenjem razmene i apsorbcije aktivnih sastojaka,
  • Promene u gastro-intestinalnom traktu izazvane nepravilnom ishranom, upotrebom alkohola, nikotina, rekreativnih droga i farmaceutskih lekova, dovode do promene pH vrednosti organizma.

Kao posledica zanemarivanja ovih i sli?nih faktora lekovi proizvode grešku, naro?ito kod starijih bolesnika.

U poslednje vreme sve je više i više radova koji su objavljeni sa kriti?kim pogledom na primenu aktivnih lekovitih sastojaka, isti?u?i mnogo faktora koji uti?u na to [ reference, 6, 26, 27, 32 ; 47, 55]. Ti radovi su istraživali o adsorbciji aktivnih sastojaka, njihovoj bioraspoloživosti i bioekvivalenciji.

Još jedno pitanje je “gde” se bioraspoloživost prikazuje. U nekim slu?ajevima, krv se smatra nerealanim prostorom i preporu?uje se bioraspoloživost u drugim tkivima.

Dakle , glavna nepoznanica za terapeuta su:

  • Aktivni sastojak adsorpcije (zapaljenje creva, promene u pH, itd.)
  • Distribucija kroz tkiva i bioraspoloživosti i bioekvivalencija unutar ?elije tela.
  • Metabolizacija, koja može uticati na više interakcija. Posledica može biti nemogu?nost iskoriš?avanja aktivnih sastojaka, disregulacija (sa nepovoljnim neželjenim efekatima ili bez efekta)

bazicni farmakokineticki procesi

Koncept savremene medicine se danas sastoji od smanjenja ili eliminisanja patoloških simptoma. Da bi se to postiglo u ve?ini slu?ajeva se koriste lekovi. Farmaceutski lekovi su fokusirani na jednostran na?in, samo da neutrališu simptome bolesti, tako da u isto vreme stvaraju i brojne probleme i nuspojave.

Smanjinjivanjem krvnog pritiska adekvatnim lekovima, recimo, otklanja se samo jedan simptom dok se u isto vreme stvaraju drugi zdravstveni problemi (npr. poreme?aji sna, vrtoglavica ili zamor), tako da ovaj koncept ne predstavlja adekvatan pristup za ljudsku fiziologiju.

Razlog mnogih modernih bolesti je uzrokovan brzim tempom života, zatrovanom hranom, vodom, proizvodima punim pesticidima, zaga?enim okruženjem i posebno nedovoljnim unosom mikroelemenata (minerala, vitamina, aminokiselina…).

Važno je znati da mikroelemenati imaju pozitivan efekat samo dok se nalaze u odgovaraju?em me?usobnom odnosu.

Posebnu ulogu na zdravlje ?oveka igraju minerali, prakti?no ignorisani od strane savremene medicine, dok se u drogerijama i apotekama prodaju dijetetski proizvodi sa mineralima koji, obzirom na sastav i na?in unošenja nemaju adekvatan efekat na organizam.

Posledice neuravnoteženog balansa minerala su narušeno zdravlje, pad imuniteta, autoimuni poreme?aji, stvaranje tumora i mnogo drugih hroni?nih oboljenja, depresija i poreme?aja sna.

Bez minerala nema životnih procesa

Minerali su integrisani u sve životne procese koji se odvijaju u biljkama, životinjama i ljudima. U jednu ruku oni su bazi?ne supstance u strukturi živih bi?a, a sa druge strane oni regulišu apsolutno svaki proces u organizmu.

Minerali se pojavljuju u svojstvu elektrolita. Elektroliti imaju polarizovana svojstva i dele se na katjone i anjone. Katjoni su pozitivno naelektrisani a anjoni su negativno naelektrisani. Esencijalni minerali su elektroliti u jonskoj formi. Primeri katjona su Na+, Ca++, Mg++, dok su primeri anjona Cl-, HCO3-.

Joni minerala se pre svega nalaze u ekstracelularnim i intracelularnim te?nostima, gde mogu da generišu potencijalne razlike. To je jonska forma kojom minerali ispunjavaju funkcije elektrofiziološkog regulisanja ?itavog ljudskog organizma.

Dakle, nedostatak minerala može, ne samo da dovede do mineralne neravnoteže, ve? može da uti?e na elektoliti?ke procese u celini, a time i na ukupnu telesnu homeostazu jer su uklju?eni u apsolutno sve funkcije.

Na osnovu saznanja dobijenih do sada, Shalima i Novoselov [41], pozivaju?i se na Enslingera [13] opisali su slede?om šemom model odnosa razli?itih elemenata mineralna u metabolizmu organizma.

Mineralni dijagram

Ove interakcije izme?u pojedina?nih elemenata pokazuju da, ako postoji nedostatak jednog od njih ili je preterano prisutan, ceo sistem ?e biti “uzdrman”.

Svetska populacija danas trpi demineralizaciju i ogroman stepen zaga?enja

Trenutno nau?no mišljenje ukazuje na alarmantno pove?anje negativnih ekoloških procesa ?ove?anstva. Prirodni metaboli?ki ciklusi životne sredine, ljudi i životinja ?e nastaviti da se smanjuju na brz zastrašuju? na?in, i to na primer, od strane:

    • Zaga?enja životne sredine, takozvano „sporo trovanje“,
    • manipulisanja hranom, posebno genetski modifikovanom (GMO) hranom,
    • ošte?enjem prirodnih ritmova i unutrašnjeg sata,
    • pove?anim broem prirodnih katastrofa,
    • zloupotrebom lekova i rekreativnih droga,
    • zloupotrebom mineralnih unosa,
    • elektronskim smogom, bukom, i drugim štetnim pojavama…

Posledice svega su: narušeno zdravlje, pad imuniteta, autoimuni poreme?aji, porast slu?ajeva tumora i drugih hroni?nih oboljenja, depresije, poreme?aji spavanja…
Danas je nemogu?e izbe?i prisustvo štetnih materija u organizmu!

Nisu klimatske promene te koje su glavna opasnost, ve? životna sredina i otrovi. Oni ugrožavaju zdravlje i život ljudi. Slede?i primer pokazuje ovu opasnost:

Prisustvo štetnih materija u našem organizmu u današnje doba

Evropska asocijacija World Wildlife Fund (WWF) je 2004. testirala 39 ?lanova Evropskog parlamenta i ?etrnaestoro ?lanova zdravstvenih organizacija iz nekoliko zemalja. Kod ukupno 53 ispitanika je ispitan urin i krv na prisustvo štetnih agenasa i rezultati su bili poražavaju?i.

  • kod 13 osoba su na?eni ostaci štetnih hemijskh jedinjenja pftalata i perfluora.
  • kod 25-oro su na?eni štetni hemijski elementi:
    • jedan slu?aj sa agensom koji se dodaje PVC plastici protiv zapaljivosti
    • dva slu?aja sa pesticidima
    • i dvadeset dvoje (više od pola ispitanih) sa PCB-om (polihlorovani bifenil)

Proizvodnja sinteti?kih hemikalija rapidno raste od 1945. što se vidi i u priloženom grafikonu.
svetska-proizvodnja-sintetickih-materijala
Svetska prizvodnja sinteti?kih hemikalija kroz godine [po istraživanju Servan-Schreiber 2008.]

Što je najgore taj rapidan rast proizvodnje sinteti?kih materija je na dijagramu prikazan do 1980. godine. Možemo samo da zamislimo kako je rastao još slede?ih tridesetak godina, a ti otrovi slobodno ulaze u organizam putem hrane, vazduha, lekova, te?nosti, dodirom…

Po Košnerovoj listi:

  • U vo?u i povr?u se ?esto nalaze pesticidi
  • Životinjsko meso sadrži devet puta ve?u koncentraciju pesticida nego vo?e i povr?e
  • Širom sveta, voda je zaga?ena nitritima, hlorom, herbicidima, insekticidima, fungicidima, antibioticima, hormonima upotrebljenim za masovnu životinjsku proizvodnju, teškim metalima itd.

S druge strane, tretiranjem biljaka radi dobijanja boljih performansi (izgled), imamo na svakih 25 godina, smanjenje minerala i vitamina u plodovima vo?a i povr?a i do 50%.
blokada moneralnog unosa
Na dijagramu iznad se vidi da prisustvo teških metala blokira unos minerala

Da bi minerali uopšte mogli da se adsorbuju neophodno je da se eleminišu zaga?iva?i. To je mogu?e uz pomo? zeolita. Slede?i dijagram:
jonska izmena u organizmu zeolit

Zaga?iva?i to jest otrovni joni koji su ve? u organizmu ?e biti privu?eni i sjedinjeni sa kristalnom rešetkom zeolita koja se sve zajedno sa otrovima izbacuje van organizma putem znoja, mokra?e i stolice, dok se u isto vreme u organizam osloba?aju minerali.

Terapeuti bi trebalo da budu svesni SiO2 (silicijum dioksida) kao bio-regulatora, zeolita, bentonita, montmorilonita i drugih glina bogatih sa SiO2 i da ih smatraju barem kao farmaceutska pomo?na sredstva.

Drugo, SiO2 je u razli?itim jedinjenjima, nakon kiseonika, drugi naj?eš?i element naše planete.

Prema nau?nim saznanjima o evoluciji biogenetskih istaživanja SiO2 i gline koja sadrži SiO2 ogleda se i u u?enju o stvaranju ?oveka: “a stvori Gospod Bog ?ovjeka od grudve praha zemaljckoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta ?ovjek duša živa.” [1. Moj 2, 7  Stari Zavet].

SiO2 kojeg ima dosta u zeolitu je jedini mineral na našoj planeti koji poseduje biogenetska svojstva.

Koja svojstva ima silicijum-dioksidom bogat prirodni mineral klinoptilolit-zeolit?

  • Selektivna jonska razmena: Izvoz jonskih zaga?iva?a svih vrsta, uklju?uju?i i radionuklide, a uvoz osnovnih minerala.
  • Adsorpcija: u zajednici sa funkcijom jonske razmene adsorbuje zaga?iva?e, bakterije i viruse i “vrši detoksikaciju tela” te više od 300 puta pove?ava unos materija i bioraspoloživost minerala, vitamina, aminokiselina i ostalih bio-regulatora.
  • Molekularno prosejavanje funkcija: Stabilizuje molekularno sito kao zaštitni štit za mati?ne ?elije, ?ime se reguliše metabolizam.
  • Hidratacija: Zbog vezivanja vode, 400 puta pove?ava funkciju tkiva i tonusa, posebno vezivnog tkiva, npr. spre?avanje bora.
  • Sinteza proteina za izgradnju proteina.
  • Regulacija acidno-bazne ravnoteže (deacidacija organizma!).
  • Rast i le?enje: rast ?elija i tkiva, popravka ?elija i tkiva.
  • Ravnotežava ritam života.
  • Zaštita elektroliti?kih i elektrofizioloških procesa sa poluprovodni?kim osobinama silikata (npr. ECG, EEG).
  • Funkcija Katalizatora za bio-molekularne životne procese.

Za šta je sve zeolit dobar za organizam?

  • Za detoksifikaciju tela, ima heliraju?e i detoksikativno dejstvo, hvata? slobodnih radikala, i omogu?ava uklanjanje teških metala, pesticida i drugih toksina iz organizma, što se naro?ito odražava na bolje funkcionisanje nervnog sistema, ?ak i kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti, autizma ili demencije.
  • Za pove?anje stabilnosti imunog sistema i otpornosti protiv bolesti.
  • Za kontrolisanje metaboli?kih procesa. Pove?ava aktivnost glukuronidaze u jetri, enzima koji vezuje ksenoestrogene i druge toksine koji se odstranjuju preko urina, a može da ukloni ?ak i alfatoksin  (ovo dejstvo se snažno ispoljava u vidu poboljšanja metabolizma i hormonskih funkcija).
  • Snažan je antioksidant, dobro hvata slobodne radikale i vezuje ih u kompleksne strukture, na taj na?in ih inaktivira i eliminiše iz organizma, štite?i ga na taj na?in od preranog starenja, što se posebno odražava na nervnikardiovaskularni i hormonski sistem.
  • Pove?anje mentalnih i fizi?kih performansi.
  • Normalizuje pH vrednosti izme?u 7,35 i 7,45, što je optimalno za efikasnu odbranu nervnih i ?elija imunološkog sistema (pH manji od 7,34 je biohemijski preduslov za malignu deobu ?elija, a tako?e, u kiseloj sredini slabe moždane ?elije, menja se njihova biohemija i stvaraju pogodni uslovi za razvoj depresijeanksioznostidemencije pa i raznih oblika psihoza.
  • Blokira virusnu replikaciju tako što absorbuje viralne partikule u mikronske agregate. Ovaj efekat je dokazan kod koksaki virusaadeno i herpes virusa (recimo u slu?aju herpes zosterasmanjenje bola nastupa ve? posle par dana).  
  • Ima hipoalergeni efekat, smanjuje mo? alergena iz hrane, pi?a i uopšte okruženja, neutrališe alergene pre nego što imunološki sistem po?ne da reaguje na njih, dovodi do vidljivog smanjenja tegoba prouzrokovanih polenom, nutritivnim alergenima i medijatorima koji se javljaju u organizmu za vreme akutnih faza migreneastme ili artritisa.  
  • Redukuje refluks želuda?ne kiseline tako što osloba?a protone u digestivni trakt i neutrališe nirozamine iz hrane, zahvaljuju?i ?emu igra zna?ajnu ulogu u prevenciji kancera.
  • Podiže nivo serotonina u mozgu, doprinose?i boljem raspoloženju i smanjenju depresivnosti.
  • Snižava nivo glukoze u krvi kod ekstremno povišenog še?era.
  • Neguje kožu
  • Ima anti-bakterijska i anti-virusna svojstva
  • Uti?e na smanjenje stresa
  • Umiruju?e dejstvo, pozitivno uti?e na spavanje i ritam spavanja
  • Optimizovana obrada važnih životnih materija
  • Anti-gljivi?na svojstva i unutar tela i na koži
  • Slabljenje neželjenih efekata lekova i drugih supstanci
  • Slabljenje uticaja rekreativnih droga i lekova, kao što su alkohol i kofein i jaki lekovi, naro?ito sedativi, kortikosteroidi i barbiturati.
  • ?iste?i organizam, pove?ava efikasnost ?elija u stvaranju energije (na nivou mitohondrija i ATP), što podiže energetski nivo organizma, poboljšava metabolizam i regeneraciju svih tkiva.
  • Inaktivira i transformiše radioaktivni Cs i Sr u tkivima (dokazano posle ?ernobila).

Pored ovih osobina zeolit razgra?uje i slede?e štetne sastojke

  • Formaldehid, acetildehid i sir?etnu kiselinu koji se osloba?aju u dimu cigarete,
  • Mirise oslobo?ene iz tepiha s poda i madraca koji se unose disanjem,
  • Trietilamin  (miris ribe),
  • Amonijak(miris fekalija),
  • Formaldehid iz namještaja, boja i sredstava za ?iš?enje,
  • Benzol iz izduvnih gasova automobila, boja, lakova i sli?no,
  • Aromati?ne ugljovodonike iz rastvora, štamparski proizvoda, goriva, sredstava za ?iš?enje,
  • Hlorovodonike iz sredstava za ?iš?enje tekstila, gasova.

Upotreba Zeolita i glina bogatih sa SiO2 kroz vekove

Gline koje sadrže Silicijum dioksid koriste se hiljadama godina. Od starog Egipta i Gr?ke pa do današnjih dana. Od najstarijih vremena su se ljudi le?ili i ulepšavali uz pomo? gline i praha zeolita bogatih SiO2. Te mineralne gline su bile pune hidroskopnim aluminijum-silikatima koji mogu da upiju vodu i štetne jone.

Uloga gline koje sadrže silicijumdioksid u razvoju života na zemlji su opisali brojni autori kroz vekove i ti postulati su simulirani u eksperimentima kasnije. Ova nau?na ideja se ogleda u u?enju o stvaranju razli?itih religija (hriš?anstvo, islam).

And the LORD God formed man of the clay* of the ground
and breathed into his nostrils the breath of life;
and man became a living soul

[1. Moses, Genesis 2, 7 Old Testament].

*clay eng. glina. u našoj bibliji se navodi prah.

Glina kao lekovit i kozmeti?ki materijal je bio poznat ve? u starom Egiptu, 3000 godina pne. Egipatska kraljica Nefertiti (njeno ime bukvalno prevedeno: Lepa Koja Dolazi) mi je rekla da održava svoju lepotu sa maskom izra?enom od gline. Ona je i prala kosu sa glinom, i farbala svoja usta sa crvenom glinom [39].

Nefertiti

U svojoj knjizi “Prirodna istorija”, Plinije Stariji [Gaius Plinius Secundus (23 AD – August 25, 79 AD)] piše o lekovitosti gline. On je tako?e izveštava da su mrtvi balzamovani sa glinom, radi mumificiranja. Ovaj drevni izveštaj se slaže sa medijskim informacijama iz 2003, u kojoj se navodi da se u švajcarskim grobljima sa glinenim zemljištem, pokopana tela ne razlažu i da ostaju netaknuta ?ak i nakon 60 do 80 godina.

Tako?e, iz drevnog Egipta poti?u i prvi izveštaji o antibakterijskim svojstvima gline koja je pomagala da inficirane rane zarastaju brže i koriš?ene su kao “prirodna sterilizaciona materija” u umetnosti le?enja. Prema spisima iz svetog pisma se navodi da je Isus koristio glinu za le?enje, pa ?ak kao pomo? slepima da bi ponovo videli.

U anti?koj Gr?koj, glina koja je korištena nazivana Lekovita Zemlja. Posebno je za le?enje koriš?ena zemlja sa ostrva Limnos koja je bila toliko popularana da je jedno vremene imala vrednost kao i zlato.

Hipokrat (460-370. p.n.e) je davao mladim majkama Lekovitu Zemlju sa ostrva Samos u cilju “unutrašnjeg ?iš?enja”.

Klaudije Galenus (129-201. p.n.e), li?ni lekar rimskog cara Marka Aurelija je mešao zemlju, vodu ili vino i davao ove smeše za le?enje od trovanja, svežih rana, hemoroida, edema, proliva, i kožnih bolesti.

Avi?ena (Ibn Sin/Avicenna (980-1037 AD)) je detaljno opisao tretman sa sivo – belom glinom u knjizi Medicinski Kanon Vol. II (mišljenje koje je dominiralo vekovima kod lekara) za slede?e uslove: rane, ?irevi, kožne bolesti, dijareja,  problemi bešike, “Krvavi kašalj” i opekotine. On je tako?e opisao da je bio u stanju da zaustavi krvarenje u toku poro?aja. Za neke formulacije je mešao gline sa sir?etom. O?igledno, Avi?ena je ve? znao da SiO2 (silicijumska kiselina) najbolje funkcioniše u blago kiseloj sredini.

U Arabiji i centralnoj Aziji kockice od gline, umotane u orahovo liš?e, i dalje se prodaju za žvakanje. Oni su efikasan za razli?ite bolesti, pre svega kožnih oboljenja i poreme?aja varenja.

O Adolfu G. fon Strumpelu (1853-1925) se govori da je on prekinuo izbijanje azijske kolere u isto?noj Pruskoj 1903. tretmanom te bolesti sa glinom.

U skorije vreme, Julije Stumpf je opisao le?enje dijareje, dezinterije, i azijske kolere sa Bolus Albom (bela glina).

I marinaski lekar fon Vilucki je opisao u ?asopisu Munchener Medizinische Vochenschrift (1914.)  le?enje paratifusne groznice sa Bolus Alba glinom.

Tretman sa plavom glinom i montmorilionitom (sivo belom glinom) nastavlja da igra važnu ulogu u ruskoj popularnoj medicini, na primer, za le?enje osteoporoze i bola u miši?ima.

Profilakti?ki tretmani kože sa montmorilonitom se koriste u kombinaciji sa saunom ili opštom negom. Pored toga što se pove?vaju živost i tonus, ovi tretmani su poboljšavali i potenciju tako?e [39, 33, 34]. Nekrassova [39] izveštava o skulptorima koji koriste glinu, koji po pravilu imaju dug i zdrav život. Ona tako?e preporu?uje da se deci daje glina da se igraju, da prave figurice, jer to može sa produženom upotrebom da dovede do ja?anja imunog sistema (kako montmorilonit ulazi u krvotok kroz kožu). Prema njoj, ovaj na?in igre bi bio mnogo bolji za današnju alergoosetljivu decu nego komercijalno dostupne igra?ke od plastike i metala.

Saune i spa centri hotela sa 5 zvezdica u Berlinu imaju specijalnu ponudu maski za lice i telo tretmanom gline sa svih pet kontinenata.

Danas, gline koje sadrže silicijum kao što je glina bentonit i montmorilonit i dalje da se koriste u naturopatiji (koncept le?enja prirodnim putem), kao preventivna i osnovna terapija.

Pored toga, tokom proteklih 20 godina, u alternativnoj medicini klinoptilolit-zeolit koji je bogat silicijumom-dioksidom se pokazo kao svestran aktivni sastojak bez neželjenih efekata.

Poreklo i sastav


Klinoptilolit Zeolit je mikrosporni tuf kamen, jedan aluminijumski silikat sa kristalnom rešetkom ?iji su kanali?i promera od 0.1 nm do 0.4 nm. napunjeni jonima minerala.

Prirodni zeolit je nastao pre više miliona godina hidrotermalnom transformacijom vulkanskog stakla (hla?enjem lave i pepela u kombinaciji sa koloidima klju?ale morske vode). Takvo poreklo obezbe?uje mu bogat i raznovrstan mineralni sastav u kome preovla?uju silikati (SiO4) i aluminijum (AlO4), dosta katjona Ca, K, Na, Fe i Mn kao i kristalnu vodu (bez slobodne vode). Zeoliti mogu sadržati sve elemente periodnog sistema.

ZEO je nastao od gr?ke re?i zein što zna?i klju?ati, dok je LITE nastalo od gr?ke re?i litho što zna?i kamen.

Prvi put, zeolit je pomenut 1756. od strane Švedkog minerologa Kronšteda (Cronstedt). Postoje tri forme zeolita: slojeviti, ljuspi?asti i kristalni. Klinoptilolit Zeolit je kristalne strukture.

Me?utim najinteresantnija je kristalna struktura zeolita, koja izgleda kao sun?er sa šupljinama razli?itog promera. Šupljine su veli?ine jednog molekula. Zahvaljuju?i takvoj strukturi može da adsorbuje razna jedinjenja i deluje kao jonoizmenjiva?. Šupljine sadrže jone natrijuma i kalijuma, koji se jedine sa toksinima i adsorbuju unutar kristala.

Do sada je u prirodnim zeolitima (klinoptilolit) otkriveno najmanje 34 minerala. ?esto, oni su prisutni samo u tragovima, kao što i treba da bude u živim bi?ima.

Samo klinoptilolit-zeolit je pogodan za le?enja ljudi i životinja.

Prirodni klinoptilolit-zeolit karakteriše visoka termi?ka stabilnost i otpornost na agresivne supstance, posebno na kiseline i jonizuju?a zra?enja. Nema štetnih efekata kod ljudi i životinja kada se daju u podnošljivoj dozi na dugi rok.

Prirodni klinoptilolit-zeolit deluje kao auto–bioregulator u ljudskom i životinjskom organizmu, i sa hidratisanim SiO2 igra glavnu ulogu u osnovnim životnim procesima.

Nije svaki klinoptilolit zeolit pogodan za medicinsku upotrebu. Njegova podobnost mora biti prikazana u odgovaraju?im listama podataka. (Zeolit kojim je Srbija puna je visokog kvaliteta i jedan od najkvalitetnijih u svetu – prim. aut.)

Adsorpcija SiO2

SiO2 je adsorbent. Adsorbenti su supstance koje su sposobne za vezivanje rastvora, jedinjena ili gasovitih materija, i mogu da rade u crevima pove?anjem svoje površine. Ove adsorpcije rade na aktiviratnju enzima i njihovih katalizatorskih funkcija.

Bioaktivne supstance kao što su SiO2 i SiO2 – koji sadrži prirodne minerale, ali i ostale bio-regulatore, mogu da pove?aju svoj uticaj putem adsorpcije, jer su blizu njihovog polja delovanja. Na taj na?in, bioraspoloživost aktivne supstance se pove?ava.

Adsorpcija (od latinskog glagola adsorbere = da vezuje za sebe)

Adsorpcija = promeni u koncentraciji supstanci blizu delovanja dve susedne faze

Pozitivna adsorpcije ? oboga?ivanje

Negativna adsorpcija ? raseljavanje

U ovom kontekstu i termin apsorpcija mora da se pomene. Apsorpcija zna?i uzimanje supstanci kroz kožu, sluzokožu, u krvi ili limfnih tokova. Apsorpciju i adsorpciju ne treba mešati. Fiziološki, apsorpcija koristi da opiše unos supstanci (hranljivih materija, lekova) preko kože ili sluzokože ili iz drugih tkiva u krv i limfnih te?nosti.

Kako Adsorpcioni Mehanizam radi?

Kao što je ve? re?eno, osnova svojstvo zeolita je da može zna?ajno pove?ati adsorptivne površine unutar organizma. Adsorpcija Zeolita je vezana za telesne te?nosti. To je interaktivan proces izme?u adsorbensa i adsorbata koji je osnovan u me?usobnom dejstvu izme?u te?nosti organizma i površine adsorbensa. Jonska razmena i adsorpcija ?ine funkcionalnu celinu akcije unutar organizma.

U eliminacionom procesu, na primer, teških metala, putem jonske razmene i adsorpcije, Van der Valsova atrakcija, fizi?ke adsorpcije (elektrostati?ke interakcije na osnovu jonskih zaliha) hemijske adsorpcije hemijskih jedinjenja, na primer, izme?u mineralnih jona i aminokiselina, peptida i drugih molekula ) igraju važnu ulogu.

Jonska razmena se dešava tako da zaga?iva?i imaju jak afinitet ka klinoptilolit – zeolitskoj rešetki i da katjoni prisutni u rešetki snažno privla?e štetne organske supstance u organizmu.

Prerada i efekti zeolita u digestivnom traktu

Prerada i efekti zeolita u digestivnom traktu

Hecht and Hecht-Savoley 2008

Ova svojstva omogu?avaju promenu strukture toksina, pa su završni poizvodi 100% prirodni, 100% netoksi?ni i potpuno bezbedni za ljudsku upotrebu. Zato je od strane FDA (Federalna agencija za hranu i lekove USA) dobio oznaku GRAS (generalno priznato kao bezbedno).

40% zeolita vezuje toksine ve? u gastrointestinalnom traktu, a 60% u krvotoku i to na ?elijskom nivou. Neutralisani i izmenjeni toksini se 100% izbacuju iz organizma.

REFERENCE

1.         Agronomov, A.E.; Patrikeev B.B.; Rudenko A.P. (1958): Vestinik MGU (ser. Mal, Mex., Fiz., Khim) No 3, p. 197. In: M. G. Voronkov; G. L. Zelchan; E. Lukevitz (1975): Silizium und Leben. Akademie-Verlag, Berlin.

2.         Anke, M.; S. Szentmihalyi (1986): Prinzipien der Spurenelementeversorgung und des Spurenelementestoffwechsels beim Wiederkäuer. In: M. Anke; Chr. Brückner; H. Gürtler; M. Grün: Arbeitstagung Mengen- und Spurenelemente. Leipzig, p. 87-107.

3.         Anske, U. (2003): Chronopsychobiologische Pilotstudie zur objektiven Bestimmung funktioneller Gesundheitszustände. Dissertation, Medical School Charité of Humboldt university, Berlin.

4.         Antonov, A.R.; Mesenzeva N.G.; Mikheyev V.N.; Novoselov Ja. B.; Ronison A.G. (2007): Gesundheit durch Hygiene. Vol.1 Hygiene der Ernährung. Novosibirsk, Sibirisches Zentrum für Gesunde Ernährung. ISBN 5-85618-159-X, p. 1-81.

5.         Avzyn, A. P.; V.A. Shakhlamov; M. A. Rish; L. S. Stro?kova (1991): Mikroelementosen des Menschen. Medizina, Moskau, p. 1-496.

6.         Basler, H. D. (2003): Komorbidität, Multimedikation und Beschwerden geriatrischer Schmerzpatienten. Med. Report 36/27, p. 2.

7.         Becket, A. H.; P. J. Anderson (1960): In: Voronkov, M. G.; G. L. Zelchan; E. Lukevitz (1975): Silizium und Leben. Akademie-Verlag, Berlin, p. 12-52.

8.         Belizkiy I.A.; Novoselov Ja.B. (2006): Gegenwärtige Vorstellungen von der Wirkung des Mineralischen Nahrungsergänzungsmittels Litovit beim Menschen.  Informationsposter der Wissenschaftlichen Produktionsgesellschaft NOV, Novosibirsk

(russisch).

9.         Blagitko E.M.; Yashina F.T. (2000): Prophylaktische und therapeutische Eigenschaften des Naturzeoliths. Ekor, Novosibirsk, p. 1-158 (russisch) ISBN 5-85618-115-8.

10.       Brune, K. (2004): In der Evidenz-Falle. Deutsches Ärzteblatt 101/12, S. C625.

11.       Cairns-Smith A.G. (1985): Bestanden die ersten Lebensformen aus Ton? Spektrum der Wissenschaft 8, p. 82-91.

12.       Daskaloff N. (2005): froximun: Verhalten von isotopenmarkiertem aktiviertem Klinoptilolith-Zeolith während des Durchgangs im Verdauungstrakt. Auszüge  vorliegender Forschungsergebnisse, November 2006, p. 41-42.

13.       Enslinger (1986): In: Shalmina, G. G.; Ya B. Novoselov (2002): Sicherheit der Lebenstätigkeit. Ökologisch-geochemische und ökologisch-biochemische Grundlagen. Novosibirsk, p. 1-433 (russisch).

14.       Gorokhov W.K.; Duni?ev V.M.; Melnikov O.A. (1982): Zeolithe aus Sakhalin. Vladivostok, Dalnevosto?noe Knishnoe isdatelstovo, p. 1-105 (russisch).

15.       Haldeman, R.G.; Emmett P.H. (1955): J. Phys. Chem. 59, p. 1039.

16.       Hecht K. (1963): The importance of individual excitability of the central nervous system in the investigation of centrally acting drugs. In: Votava, Z.; M.V. Horvath, O. Vinar eds.):Psychopharmacological Methods, p. 219-230.

 

17.       Hecht, K. (1964): Die Bedeutung des zentralen motorischen Systems und des Aktivitätszustandes des ZNS beim “nichterlöschbaren” bedingten Fluchtreflex der Ratte. Acta biol.med. germ. 13, p. 49-54.

18.       Hecht, K.; Treptow K.; Hecht T.; Poppei M.; Chavinovski S. (1968): Aspekte der Organismus-Umwelt-Beziehung in der

Pharmakotherapie. Dtsch. Ges. Wesen 23, p. 1777-1785.

19.       Hecht, K.; Baumann R. (1974): Stresssensibilität und Adaptation. Belr. Ges. Inn. Med. 8, p. 673.

20.       Hecht K. (1984): Dynamik der Wechselbeziehungen zwischen Gesundheit und Krankheit. In: M. M. Chananaschwili; K. Hecht: Neurosen. Akademie Verlag Berlin, p. 93-99.

21.       Hecht K. (2001): Chronopsychobiologische Regulationsdiagnostik (CRD) zur  Verifizierung von funktionellen Zuständen und Dysregulationen. In: K. Hecht; H.-P. Scherf; O. König (eds.):Emotioneller Stress durch Überforderung und Unterforderung. Schibri Verlag, Berlin, Milow, p. 193-252.

22.       Hecht, K.; Andler St.; Breinl St.; Lander H.-J.; Stück M. (2001): Objektive Kontrolle der Selbstentspannungsfähigkeit anhand von Zeitreihenmessungen des Blutdrucks und der Elektrodermalen Aktivität (EDA). In: K. Hecht; Scherf H.-P.; König O. (Hrsg.):

Emotioneller Stress durch Überforderung und Unterforderung. Schibri Verlag, Berlin, Milow, p. 253-272.

23.       Hecht, K.; Hecht-Savoley E.N. (2005, 2007): Naturmineralien, Regulation, Gesundheit. Schibri-Verlag, Berlin, Milow, 1st and 2nd ed. ISBN 3-937895-05-1.

24.       Hecht, K.; Hecht-Savoley E. (2008): Klinoptilolith-Zeolith Siliziummineralien und Gesundheit. Spurbuch Verlag, Baunach ISBN 987-3-88778-322-8.

25.       Heilmyer, P. (2008): Die LOGI-Methode. Ernährung und Medizin 23, p. 20-25.

26.       Hesselbarth, S. (2003): Arzneimittelinteraktionen in der Schmerztherapie von Alterspatienten. Med. Repor 41/27, p. 6.

27.       Hiemke, C. (2003): Gibt es ein „therapeutisches Fenster“ für Psychopharmaka? Med. Report41/27, p. 6.

28.       Yakovlev V.V. (1990): Der Bedarf an Silizium bei der Aufzucht von landwirtschaftlichen Jungtieren. Dissertation Universität Saransk, Russland, p. 1-21 (russisch).

29.       Kaussner E. (2001): Kristallines Salz. Elexier der Jugend. Evia-Verlag, Siegsdorf.

30.       Kervran C.L. (1989): Biologische Transmutation. Autorisierte Übersetzung des englischen Werks (Deutsch von Helmut Lasarcyk). Nach der englischen Version von Michel Abehsera. 2nd ed., Happiness Press P.O. Box DD Magalia California

95954. ISDN 0-916508-47-1.

31.       Khalilov E.N.; Bagirov R.A. (2002): Natural Zeolites, their Properties, Production and Application. International Academy of Science Baku, ISBN 5 –8066.1006-4, p. 1-347 (russisch).

32.       Köppel C. (2003): Pharmakotherapie im Alter. Berliner Ärzte 11/2003, p. 15-16.

33.       Kudryashova N.I. (2000a): Gesund durch Silizium. Moskwa, Obras-Kompani (russisch).

34.       Kudryashova, I. (2000b): Behandlung mit Ton. (russisch) Moskau Opraz Kompanisdat.,  p. 1-94.

35.       Kuklinski B. (2008): Praxisrelevanz des nitrosativen Stresses. 1. Mitteilung Diagnostik und Therapie neurologischer Erkrankungen. OM u. Ernährung 124, p. F2-21. 2. Mitteilung: Therapie internistischer Erkrankungen. OK u. Ernährung 125, p. F16-32.

36.       Laptev, V. Ya (2000): Systemstörungen bei akuter Alkohointoxikation. Dissertation, Novosibirsk, p. 1-169 (russisch)

37.       Mallmann P. (2003): Wie viel Toxizität ist akzeptabel für wie viel Benefit? Med. Review 10 (2002), p. 13-15.

38.       Mayanskaya, N.N.; Ya. B. Novoselov (2000): Sanogenetische Prinzipien von Mitteln, die auf der Grundlage von Naturineralien hergestellt worden sind (russisch). Ekor,  Novosibirsk, p. 1-85. Sanogeneti?eskie prinzipy Bozdeystviya na organizm srestv na

osnove prirodnykh mineralov. ISBN 5-8518-092-5.

39.       Nekrassova, A. (2000): Die Heilung durch Ton. (russisch)

Poliservis-M. Moskau S., p. 1-118.

40.       Nikolajev W.; Mayanskiy D. (1997): Zur Effektivität der neuen ahrungsergänzungsmittel.Sibirische Gesundheit heute 6, p. 1- 3.

41.       Novoselov Ya B. (2001): Störungen des Stoffwechsels von Biometallen bei der akuten Alkoholintoxikation und Korrektur der Störungen durch Litovit. Dissertation, Novosibirsk, p. 1-121

(russisch).

42.       Oschilewski U.; Kiesel U.; Kolb H. (1985): Administration of silica prevents diabetes in BB-rats. Diabetes 34, p. 197-199. 43. Patrikeev B. B. (1958): Spezifi?eskoe formovanie povcikhnosley i kataliti?eskiye prozessy. Doctoral dissertation MGU, Moskau (russisch).

44.       Pawlow I.P. (1885): In: Zukowveresnikow, I. M. (1952): Zurn vyss. nerv. dejatl. 2/1, p. 10-19.

45.       Sevan-Schreiber D. (2008): Das Antikrebsbuch. Verlag Antje Kunstmann, München.

46.       Shalmina G.G.; Novoselov YaB. (2002): Sicherheit der Lebenstätigkeit. Ökologisch-geochemische und ökologischbiochemische Grundlagen. Novosibirsk, p. 1-433 (russisch) Blzonacmost shiznedeyatelnosti ekologo-geokhimi?eskie i ekologo-biokhemiteskie osnovy.

47.       Sohn W.; Sohn M., Öri F. (2003): Komorbidität und Multimedikation. Med. Report 6/27, p. 13.

48.       Stein, R. (2009): Frauen und Arzneitherapie. Berliner Ärzte, 4, p. 14.

49.       Stumpf J. (1914): Bolus alba bei Diarrhöe, Ruhr und asiatischerr Cholera. Münch. Med. Woch. 40.

50.       Veretenina O.A.; Kostina N.V.; Novoselova T.I.; Novoselov Ja.B.; Roninson A.G. (2003):Litovit. Novosibirsk, Izdar (Verlag) Ekor, p. 1-103 (russisch) ISBN 5-85618-107-7.

51.       Virchow R. (1868): Rede auf der Naturforscherversammlung 1869 in Innsbruck. In: K. Sudhoff (Hrsg.): Rudolf Virchow und die deutschen Naturforscherversammlungen. (1922). Akademische Verlagsgesellschaft, Leipzig, p. 93.

52.       Volcani B.E. (1986): Diskussionsbeitrag Ciba Foundation Symposium 121: Silicon biochemistry. John Wiley u. Sons, Chichester, New York, Sydney, Toronto, Singapore, p. 110.

53.       Voronkov M.G.; Zelchan G.L.; Lukevitz E. (1975): Silizium und Leben. Akademie-Verlag, Berlin.

54.       Weiner H. (1990): Anwendung psychosomatischer Konzepte in der Psychiatrie. In: Th. von Uexküll: Psychosomatische Medizin. Urban Schwarzberg, München, Wien, Baltimore, p. 920.

55.       Wiedmann D. (2003): Einfluss des Geschlechts auf die Pharmakotherapie psychiatrischer Störungen. Med. Report 41/37, p. 2.

56.       von Wilucki (1914): Bolus alba bei Paratyphus. Münch. Med. Woch. 49.

58.       WWF-France (Hg.) (2004): Planite.Attitude Sante, Paris.

59.       Yakimov A.V. (1998): Wissenschaftliche Begründung und Perspektivender Anwendung der Zeolith-enthaltenden Ergänzungen in der Viehzucht. Dissertation, Rasan. Russische Akademie der landwirtschaftlichen Wissenschaften. Wissenschaftliche Produktionsvereinigung „Niva Tatarstana“.